Nakon toga uslijedio je razvoj u zdravstu i osnivanje Univerzitetskih kliničkih centara u Sarajevu, Banja Luci, Tuzli, Mostaru. Brojni instituti su pratili potrebe privrede i velikih poslovnih sistema. SIZ ( Samoupravne interesne zajednice) u oblasti nauke i zdravstva su povezivale potrebe korisnika i davoca usluga. Realizacija se odvijala kroz društvene ciljevi ili kako bi to danas rekli kroz javne politike. Razvoj privrede i nauke je pratio i standard građana.
Zdravstvo i školstvo je bilo besplatno. Vrhunac je dosegnut onda kada je se sistem mogao reprodukovati. Onog trenutka kada se izgubila moć reprodukcije sve je palo. Naučene lekcije iz javnih finansija pokazuju da ne postoje gotovi modeli u oblasti nauke i zdravstva. Iskustva pokazuju da su mnoge zemlje prošle više ili manje kroz proces tranzicije.
Aktuelna dešavanja na našim javnim i privatnim univerzitetima u potpunosti oslikavaju stanje. Slična je slika na našim Univerzitetskim kliničkim centrima u Sarajevu, Tuzli, Mostaru, Banja Luci. Produkcija zvanja i diploma je postala unosan posao. Nauka se izgubila. Postao je upitan kvalitet zvanja i diplome. Ogroman javni i privatni novac je u opticaju. Učinak je veoma upitan.
S toga polahko ulazimo u stanje raspada/entropije sistema visokog školstva i zdravstva. U to se možemo uvjeriti svaki dan. Agonija visokog školstva i zdravstva traje dugo. Dokle?