Divila sam se jednoj komšinici koja je prala tuđe prozore, cijepala drva, klofala tepihe, da bi prehranila djecu i uz sve to imala volje i snage odvesti ih na ljuljačku i tobogan.
Uzor su mi dvoje starijih ljudi koji su prodali kuću pa žive kao podstanari da bi sina mogli poslati na studije medicine.
Fascinirao me Deni iz Alenove škole koga su stalno zafrkavali, rugali mu se, govorili da je čudak, a on šutio i učio trudeći, se malenoj sestri nadomjestiti oca koga su izgubili.
Takvi mene impresioniraju. A ima ih.
Zasigurno ima…
Dosta se zla nakotilo na dunjaluku. Zlo veliko, a dunjaluk mali.