Suština računa ili fakture je znatno šira u odnosu na iskazami promet od 1,3 KM i neiskazani promet od 5,7 KM. To pokazuje nešto drugo. To drugo je da je siva ekonomija na vrhuncu. Promet duhanskih proizvoda se obavlja na ulici. Ne radi se o socijalnim slučajevima.
Radi se nelegalnom prometu u kome se gubi iznad 30% javnih prihoda. Gubici javnih prihoda su u milijardama KM. Siva ekonomija je osnova za kriminal. Stvaraju se asimetrične tržišne informacije. Najbolji indikator su cijene.
Cijene roba i usluga su “napumpane” jer tražnja dolazi iz zone sive ekonomije. S druge strane žrtve su oni sa niskim dohocima. Oni plaćaju dodatni porez kroz inflaciju. Građani koji koriste javne usluge su pokradeni. Na prihodnoj strani, jer plaćaju više preko viših cijena. U rashodnoj strani jer ne mogu pokriti troškove javnih usluga.
U čemu je problem? Problem je u neznanju. Neznanje se ogleda u opštoj finansijskoj nepismenosti. Porez plaćaju građani. Trgovci samo obračunavaju porez.
Teret poreza je na građanima. Teret poreza nije na trgovcima. Zato je pitanje poreza patrioski čin. To je poreski moral koji se poštuje. S toga se ne treba čuditi da na jednoj strani imamo siromašne građane, a na drugoj strani bogataše koji ne mogu dokazati porijeklo imovine.
Srednji sloj je uništen. Društvo čine ektremno bogati i ekstremno siromašni. Srednja klasa propada i siromaši. Zato je pitanje poreza glavno pitanje. Zašto?
Zato što se on obračunava na poresku osnovicu. Upitna je poreska osnovica koje nema ili koja je višestruko smanjena. Visoke poreske stope su kazna za one koji uredno iskazuju promet. Osnova svega je račun ili faktura. Osnova svega je bezgotovinski platni promet.
Sve dok to ne shvatimo nećemo se pomakniti sa posljednjeg mjesta u razvijenosti i prvog mjesta u korupciji i kriminalu na spisku zemalja Evrope.