Fiškal je naziv za blagajnika. Njemačka riječ, latinskog porijekla Svi pričamo o fiskalnoj politici. Radi se o ekonomiji javnog sektora.
Svi pokazatelji ukazuju da se u državnu kasu ili blagajnu “sliva” od 40% do 60% DBP (društvenog bruto proizvoda). Zato država mora imati dobru administraciju. Cilj je lahkoća i jeftinoća ubiranja javnih prihoda. Naravno, bez presije i sa visokim poreskim moralom.
Trošenje novca je vezano za budžet i budžetsku inspekciju. Revizija je vezana za zakonitost i učinke trošenja novca. To su glavne administrativne poluge javnog sektora. Pretpostavke za dobre fiškale, inspektore i revizore su brojne. Prvo, kadrovske. Drugo, materijalne. Treće, informatičke. Po ovoj logici najbolji kadrovi bi trebali biti u javnom sektoru.
Za svoju odanost državi morali bi biti dobro plaćeni. I na kraju bi morali biti dobro opremljeni i informatički podržani. Na kraju ono što se podrazumjeva je nezavisnost. Nezavisnost i profesionalnost se podrazumjeva. Znači to je poštovanje zakona i pravila finansijske i fiskalne discipline. U pitanju je državni novac. Radi se o milijardama. Ogroman se novac sliva i troši. Državna blagajna se puni na principu pravednosti i efikasnosti. Pravila struke kažu da se o javnom novcu vodi računa na principu korporativnih finansija. To znači svaki fening mora imati svoj izvor i porijeklo.
Sve dok nije tako nećemo imati finansijsku i fiskalnu politiku. Fiškali, inspektori i revizori su slika pravne države.