Radi se o darovanju bez naknade. Poslodavac bi trebao da daruje zaposlene sa 2.520 KM. Na taj iznos se ne plaćaju naknade. Odakle bi trebao biti izvor tog novca? Odgovor je iz ostvarene dobiti.
Može imati tretman troška. Treće ne postoji. Pošto nije prvo onda je drugo. Znači vlast možete napraviti trošak, nešto slično kao topli obrok, regres, trošak prevoza na posao i slično. Sve prilike govore da vlast u budućnosti namjerava sve da oporezuje. To se zove poreska incidenca.
Znači ko snosi poreski teret? Poreski teret snosi onaj na koga pada. Zato ima zakonska i ekonomska incidenca. To pitanje sa stanovišta poreske teorije “nije naivno”. Sve prilike da će privatni i javni sektor dati odgovor na ovo pitanje. Inače pravih podataka nema o tome kako se prelijevaju porezi. Sva teoreska objašnjenja bi bila suvišna. Zato odgovor treba tražiti izvan poreskog sistema. On je sadržan u globalizaciji i liberalizaciji tržišta rada.
S toga priču o famoznih 1.000 KM treba “baciti u trnje”. Ona zamagljuje suštinu problema koji su u javnom i privatnom sektoru. U intermecu do pravih fiskalnih reformi vlast se odlučila na “malu zabavu”. To će trajati do pravog filma. Pravi film je da stručna i spremna radna snaga traži tržište sa većim platama.
Vlasti ostaju uredbe koje mogu okačiti “mačku za rep”. Šarena laga je za jednokratnu upotrebu.