Javni prihodi se zbrajaju i slivaju. Budžetski okvir po tzv. DOB – u se ne vidi. DOB ( Dokument okvirnog budžeta) države je nešto što bi nam trebao odrediti pravac djelovanja u dijelu dvije ključne politike. Prva je monetarna. Druga je fiskalna. Ona prva određuje okvir kretanja monetarnih agregata. On se zove novac ili novčana masa. Novac se kreira u monetarno – bankarskom sektoru.
Ona druga je vezana za redistribuciju javnih prihoda koji dolaze iz poreskog sistema. Radi se o novcu koji se nalazi kod građana, preduzeća i države. Sve se vrti oko novca. Tokovi novca sve pokazuju. Očito da šema novčanih tokova pokazuju stanje koje sve zadovoljava. Formalnoj i neformaloj ekonomiji pripada ” pola – pola” ili u procentima “50: 50”. Sve ukazuje da ovaj odnos odgovara vlasti. Na vrhu “piramide” je par procenata bogatih, zatim desetina procenata srednjeg sloja i iznad 2/3 siromašnih, od kojih su najmnogobrojniji penzioneri i invalidi.
S toga se reforma fiskalnog sistema temelji na pogrešnim postavkama. Obje politike nisu postavljene na fiskalnoj i finansijskoj disciplini. Javni sektor ” guta novca”. Sve što se formira novca u finanisijskom sektoru i upotrebi u realnom sektoru ( domaćinstva, preduzeća i država) ne daje efekte tj. ne proizvodi javna dobra. To se vidi najbolje u sektoru bezbijednosti (vojska i policija), tužilaštva i sudstva. Zatim, dolazi zdravstvo. I na kraju je socijalni sektor.
Nivo potreba je višestruko veći u odnosu što su realne mogućnosti. Nema ključnih funkcija fiskalnog sistema u alokaciji resursa i stabilizaciji (rastu društvenog proizvoda i zaposlenosti, inflaciji ). Zato na kraju kalendarske godine postoji samo statistika. Ono što čini planiranje kroz DOB i Budžet je projekcija ili plan. Na kraju godine je opet statistika. Novih politika, definitivno nema. Tačka.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, čitajte na Google News.