Njen hrapavi glas i specifična emotivna interpretacija bili su dovoljno prepoznatljivi da Janis vrlo brzo postane kultna zvijezda „bijelog“ ritma i bluza. Obožavala ju je Besi Smith i Billie Holiday, pod čijim je uticajem uradila svoje velike hitove „Cry Baby“, „Move Over“, „Somertime“, „Mercedes Benz“, „Peace of my Heart“, „Me and Bobby McGee“.
Već kao tinejdžerka postala je zavisna od narkotika i veoma je rado upražnjavala slobodnu ljubav u vrijeme seksualne revolucije, o kojoj su krajem šezdesetih pisali studije Markuze i Vilhelm Rajh. O ljubavnoj aferi sa njom, Leonard Koen je snimio pjesmu „Chelsea Hotel“.
Snimila je svega nekoliko albuma, ali su oni postali legendarni poslije njene iznenadne smrti. Nakon smrti Janis Joplin njen kult se uvećao i nesmanjenom žestinom traje do danas, poput kultova Jamesa Deana, Elvisa, Jima Morrisona, Jimmia Hendrixa itd.