Ali danas pročitah da se prenosi mišljenje prvog koji se brine za monetarnu politiku “da inflacija opada, a cijene rastu”. Ne mogu reći da je izvorno ili da je van konteksta. Naime, teško je se upuštati u ovakvu vrstu ocjena.
Svima nam je ostao u pamćenju onaj Sax koji je davne 1991. ispričao priču o paritetu valute tadašnjeg JU dinara u odnosu na DM. Eto obje su ove valute “rahmetli/pokojne”. Zahvaljujući istim mnogi se obogatiše.
Od gazde Jezde do današnjih mešetara na tržištu. I šta bi? Ništa. Mnogo se toga u ovih 30 godina izdogađalo.
Priča o apresijaciji i depresijaciji valute je za školske udžbenike. Ono što se vidi je da cijene “divljaju”. To se kaže “nadimaju”, što ima značenje inflacije. Znači nije nešto u “vinklo”. To se u ekonomskoj teoriji zove ravnoteža. Sve se dešava na dva pola. Isto kao kod baterije plus i minus. U ekonomiji je to ponuda i tražnja. U bilansu aktiva i pasiva. I kada bi se sve ove pojave “skupile” tj. agrerirale dobili bi matricu. Upravo ona bi kazala gdje smo.
S toga nikome ne treba prebacivati ili ga opominjati. Narod kaže: “Zovi me loncem, ali me nemoj razbiti”. Poruka nosiocima vlasti je da se prisaberu. Da ono što ne valja sklone. Ono što ne znaju neka pitaju.
Onda bi nam bi se bilo lakše izboriti sa inflacijom. Cijene mi došle u ravnotežu. Svakako na višem nivou. Davno je Karl Marks rekao: ” Naspram brda roba stoji brdo novca”. U tome je vječna mudrost.