Često žene žive samo u bunilu i smatraju da ne griješe. One shvataju da je njihovo postojanje ljubav, da je imaju i žive zadovoljne tako prazne. Imaju potrebu da pričaju njihovu jedinu široku temu o ljubavi, da pišu po nebu, vijernost da crtaju po pijesku. To ne mogu dugo nositi i ići kroz život, jer će jednom pasti u očaj. Potpuno je isto da se odazivaju, a pritom ih niko ne zove.
