Ali, za sada nije jasno da li bi i za koje krivično djelo on mogao da bude optužen pred zakonom Srbije, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, niti institucije te države.
Na pitanja u vezi sa istragom protiv Radoičića za Radio Slobodna Evropa (RSE) do objave teksta nisu odgovorili Vlada Srbije, ministarstva pravde i unutrašnjih poslova i Vrhovno javno tužilaštvo.
Bijeg u Srbiju, kako ne bi bio dostupan vlastima Kosova, bio je obrazac ponašanja Radoičića kada je zvanična Priština ranije izdavala naloge za njegovo hapšenje, jer je povezivan sa kriminalnim aktivnostima.
Zvanično je i dalje u bjekstvu pred kosovskim vlastima.
A onda je 29. septembra, u otvorenom pismu javnosti, priznao da je bio na sjeveru Kosova šest dana ranije i “lično” organizovao oružanu pobunu.
U selu Banjska je 24. septembra ubijen policajac Afrim Bunjaku, a nekoliko njih povrijeđeno. U oružanom sukobu sa policijom potom su poginula trojica napadača srpske nacionalnosti.
Vlasti Kosova to karakterišu kao teroristički akt, dok je za Radoičića napad naoružane grupe koju je organizovao “odbrana naroda od okupatora”.
Zid šutnje Srbije
Da li država Srbija ispituje oružani napad u Banjskoj i kako ga karakteriše, vodi li se istraga protiv Milana Radoičića i da li je saslušan, neka su od pitanja na koja za RSE nije odgovoreno iz nadležnih institucija 29. septembra.
A da je Radoičić u Srbiji i da će biti saslušan, prvo je javnost obavijestio predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.
“On će svakako odgovoriti pozivu nadležnih organa, uvjeren sam da će biti saslušan…Republika Srbija i njeni nadležni organi će raditi svoj posao”, rekao je Vučić 27. septembra na Radio-televiziji Srbije.
Nije dao više detalja.
A nakon što je Radoičić preuzeo odgovornost za organizovanje napada u Banjskoj, Vučić je ponovio da će on “morati da se odazove” pozivu državnih organa.
“Da li će tužilac da ga goni i za koje krivično djelo, to nije pitanje za mene. To je pitanje za tužioca i druge organe”, rekao je Vučić.
“Ako je neko mislio da će on (Radoičić) da beži ili da se krije, neće”, dodao je.
Ocijenio je i da se Radoičić “ponosi” svojom ulogom u oružanom sukobu.
A potom je aludirao na smrt kosovskog policajca.
“Ne mislim da neko ima pravo nekoga da ubije, moraće neka pitanja da se postave. Možda nije učestvovao u tom djelu, pa će tužilac naći nešto drugo, ili neće naći ništa”, istakao je.
Potom je opisao slijed procedura – policija prikuplja informacije, sprovodi se istraga, a tužilac odlučuje da li podiže optužnicu ili ne.
Vučić je istakao i da u zavisnosti od toga ” hoće li biti optužnog akta (protiv Radoičića) ili ne”, može da se procjeni šta je to što država Srbija “želi da zaključi iz cijelog procesa”.
Tužilaštvo se do sada nije oglašavalo.
Pravna nesaradnja Srbije i Kosova
Kumanovskim sporazumom 1999. godine, kojim je završen rat na Kosovu, Srbija je povukla vojsku, policiju i dio administracije.
Kada je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost, uspostavljeni su državni organi – nasljednici nekadašnjih privremenih institucija koje su funkcionisale pod okriljem međunarodne zajednice.
Briselskim sporazumom 2013. godine, zvanični Beograd se obavezao da prihvati nadležnost kosovskog pravosuđa u opštinama gde većinski žive Srbi.
Tako su radnici tužilaštva i sudova, koji su do tada paralelno funkcionisali po srpskom sistemu u sredinama sa većinski srpskim stanovništvom, integrisani u kosovski pravosudni sistem.
Izlazak srpskih sudija i tužilaca iz institucija Kosova dogodio se u novembru 2022, nakon krize u dijalogu Beograda i Prištine.
Pravna saradnja Srbije i Kosova nikad nije uspostavljena.