“Podstičemo pomirenje i pozivamo političke lidere da se uzdrže od podjela i secesionističke retorike i akcija”, navodi se u nacrtu zaključaka sa samita u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid.
Lideri država članica sjeveroatlantskog saveza okupili su se u litvanskom glavnom gradu Vilnijusu , gdje će u naredna dva dana raspravljati o širokom spektru tema, među kojima će dominirati perspektiva Ukrajine da postane punopravna članica alijanse, kao i potvrda da će Švedska biti naredna najnovija članica NATO.
U nacrtu dokumenta koji treba da odobre lideri na kraju samita, potvrđuje se privrženost evroatlantskim aspiracijama Bosne i Hercegovine.
U nacrtu zaključaka se spominje da NATO zemlje nastavljaju da podržavaju reformske napore u BiH, uključujući kroz novodogovoreni paket za izgradnju odbrambenih kapaciteta, kancelariju NATO-a u Sarajevu i širok spektar kooperativnih sigurnosnih i partnerskih instrumenata, kao i kroz reformski program BiH sa NATO-om.
“Podstičemo Bosnu i Hercegovinu da iskoristi podršku NATO-a i intenzivira napore za postizanje napretka u reformama u ključnim oblastima, uključujući preko potrebne izborne reforme, vladavinu prava, ekonomske reforme i reforme u sektoru odbrane, ne dovodeći u pitanje konačnu odluku o članstvu u NATO-u”, poručit će lideri NATO na kraju dvodnevnog samita.
Bosna i Hercegovina je 2010. godine pozvana da se pridruži Akcionom planu za članstvo (MAP), što predstavlja prvi korak ka prijemu, ali istovremeno ne prejudicira bilo kakvu odluku o budućem članstvu.
U okviru Akcionog plana za članstvo, saradnja zemlje sa NATO je strukturisana kroz Program reformi Bosne i Hercegovine, koji navodi reforme koje vlada namerava da preduzme i olakšava pružanje podrške NATO-a ovim naporima.