Aktuelnu situaciju u ovoj zemlji slikovito je za Bosnainfo opisao ekonimista i diplomata Draško Aćimović. Naš sagovornik dao nam je i ekskluzivne informacije, one koje su prošle ispod radara ili se uopšte nisu ni pojavile na (web) stranicama naših medija… Nisu nimalo ohrabrujuće.
Kako smo pomenuli u prošlom dijelu razgovora, ovih dana je u (užarenom) fokusu odlučivanje o otvaranju pretpristupnih pregovora, između ostalih, s BiH. Takođe neohrabrujuće…
Kad smo mi u pitanju, odnosno kad se pomenemo u kontekstu pregovora s EU, prva asocijacija koja iskoči jeste 14 prioriteta. Četrnaest prioriteta koji nam, pokazalo se, i nisu baš prioriteti, više tačke sporenja, svađa, vrijeđanja, propalih pokušaja, gubljenja vremena…
Istina, ima tu i nekih pomaka s mrtve tačke, ali koliko je to dovoljno i kakve su nam šanse da se prvo dogovorimo o tome hoćemo li se dogovoriti, pa da pregovaramo, pitali smo našeg sagovornika.
BiH je status zemlje kandidatkinje dodijeljen još prošle godine. Na konto Ukrajine. Nedavno nas je posjetila predsjednica EK-a Ursula von der Leyen. Poručila je da je budućnost BiH u EU te nas (po ko zna koji put) podsjetila na to šta nam je činiti. Sve ono što je Von der Leyen kazala prilikom posjete Sarajevu, prethodno ste izjavili za BHT1. Znamo šta je rekla, ali mene zanima ono šta nije, a trebala je.
“Nije rekla da ima veliko protivljenje što se tiče BiH unutar same Unije, znači članova, jer su velika protivljenja iz više razloga…”
Kojih?
“Prvi je, naravno, neispunjenje tih 14 prioriteta, jer je sam kandidatski status poklonjen, ako je poklonjen, s obzirom na to da su se ti uslovi trebali ispuniti da bismo dobili kandidatski status, mi smo ga dobili, pa da naknadno ispunimo, pa opet nismo ispunili.
EU ne želi novog Frankensteina
Drugi, možda i najjači, razlog jeste da su oni u EU u izbornoj kampanji, pa tako i Ursula von der Leyen, izbori su za otprilike šest mjeseci, i oni moraju svojim građanima u ovom momentu objasniti zašto pored ogromnih sredstava koja odvajaju od njih i daju za Ukrajinu i sada za humanitarnu pomoć Gazi itd, treba da se pomaže jednoj zemlji koja je druga po korupciji u Evropi – BiH, to je vrlo teško objasniti njihovim glasačima i tu je jako veliki problem.
Treća stvar je da osovina EU traži da se napravi reorganizacija EU, kako je rekao portugalski zvaničnik (Tiago Antunes, op. a), ne želimo da imamo novog Frankensteina, nove Ujedinjene nacije, da sa 27 odemo na 35 ili 37 država, a ni 27 nam ne funkcioniše. Znači, to je ono čega se boje. Oni traže nove uslove da se reorganizuje EU i da se onda razgovara o daljnjem proširenju.
To su tri osnovna razloga. Naravno da Von der Leyen daje pozitivne signale, širi pozitivizam…”
Pa zbog tog pozitivizma, između ostalog, sve su oči danas bile oprte u Bruxelles, željno smo iščekivali njen glas koji će nam saopštiti samo ono pozitivno (sudeći prema prethodnim reakcijama pojedinih naših političkih prognozera). Međutim, glas je poručio da će se o otvaranju pregovora sa BiH odlučivati u martu, nakon dodatnog usklađivanja. “Uspjeli smo! Dobar znak za Bosnu i Hercegovinu!”, komentarisao je državni zastupnik SDP-a Saša Magazinović. Da li smo, zaista, i uspjeli? Imamo li razlog za optimizam? Ili smo svojim neispunjavanjem ustvari danas zatvorili otvaranje pregovora?
„Ovo nije nikakvo otvaranje pregovora, ovim je samo jasno rečeno da se trebaju ispuniti uslovi da bismo došli do otvaranja pregovora, što je bilo i prije toga. Tako da se ništa nije promijenilo.
S druge strane, bilo je pretužno danas slušati Von der Leyen kad govori da je uspjeh vlasti u BiH bio taj da su sastavili Vijeće ministara i da sve partije podržavaju evropski put. To je bilo pretužno čuti. U suštini nema tu nikakvog optimizma, mogli smo iskoristiti ovaj momenat i da smo usvojili ova dva zakona, pustili bi nas. Međutim, to nismo iskoristili, moramo ponovo ispuniti sve, što je tužno i tragično.“
Meni je tužno zvučalo i kad je Von der Leyen nedavno izjavila da je “naša saradnja bila odlična”. Koliko može biti saradnja odlična s obzirom na to da naša vlast teško, gotovo nikako ni međusobno ne sarađuje, barem ne javno? Ok, imamo usvojenih pet zakona i nekoliko potpisanih sporazuma, ova vlast, za razliku od prethodne, evidentno nešto i radi… A tragično je što političkog dogovora nema o krucijalnim zakonima. Pogotovo ako govorimo o zakonima o sudovima, što predsjednik RS-a Milorad Dodik konstantno blokira, hoće li mu zbog toga iko zavrnuti ruku?
“U suštini, on je od početka vrlo dobro sve odrađivao i ono što mu oni zadaju. Jedno je ono što mi vidimo, drugo je kakvi su dogovori ispod stola, tako da je na kraju on uvijek odradio sve što su mu oni rekli, međutim, njegova politika je takva da zaustavlja sve, jer mu odgovara ovakvo stanje i onda jednostavno trguje.
Ali sad je u potpunosti promijenjena geopolitika, mislim da ništa nije kao prije i vrlo su drugačija vremena.”
Može li sam zaustaviti sve?
“Ne mislim da radi sam, ne mislim da ima prostor za samostalno odlučivanje, mislim da je sad u toj globalnoj politici on samo čovjek koji mora završiti svoj dio posla.”
To je samo pokušaj obilježavanja teritorije
Ok, vratimo se pretpristupnim pregovorima… Šta znači i da ih otvorimo? I kakve su nam šanse za to, naročito u momentu kada cijelom Balkanu pada podrška?
“Ne znači ništa, to je samo pokušaj obilježavanja teritorije, ništa drugo. Nemamo mi šanse, ne možemo ispuniti tih 14 uslova, a da imamo bilo kakvu šansu bilo šta drugo napraviti, tako da je to sve demagogija.”
Trebamo li dati bilo kakvu šansu aktuelnoj vlasti da će nešto napraviti?
“Ne vidim ništa pozitivno, ali mislimo pozitivno.”
Na kraju, postavila bih Vam malo neobično, da ne kažem neozbiljno pitanje. Naime, umjetnost imitira život, a mi smo svjedoci da ona može i da diktira život. Da skratim, gotovo sve proročke epizode Top liste nadrealista bukvalno smo proživjeli i preživjeli. Ostala je neispunjena ona u kojoj u trenutku dok ulazimo u evropsku porodicu, ona se raspada. Mislite li da je moguće da se i ovo predskazanje ispuni?
“Odlično pitanje, nije ni neozbiljno. To se sve dešava, iz Švedske dolaze kod nas, nevjerovatno. Fasciniran sam tim da se dešava sve ono što su nadrealisti prognozirali. Jednostavno se traži ta reforma u EU koja je trebala biti urađena u ovom mandatu.
Međutim, evidentno je da nije. EU je u tom globalističkom projektu, jer je to najveći projekat globalizma, napravljena tako da u suštini imamo samo činovnike, birokrate, nemamo više lidera, jer lideri su smetnja u globalizmu da bi se formulisala organizacija, teritorija, znači nemamo nijednog lidera. Odlaskom Angele Merkel, izgubili smo bilo kog lidera, sve su to činovnici, birokrate i sama EU je skup birokrata kojom se upravlja iz drugih centara moći, tako da je veliko pitanje šta je njen plan.
Da li je njen plan da je u suštini reorganizuju i funkcioniše na nekim drugim uslovima ili će je možda čak dijeliti, i to je veliko pitanje, ali, eto, vidimo da za ovih pet godina nema nikakvog napretka od velikih obećanja kojih je bilo na početku”, zaključuje Draško Aćimović za Bosnainfo.
(kraj)