“Ne treba paničariti, međutim, treba biti oprezan”, rekao je Tanković.
Kako je pojasnio, najprije je potrebno utvrditi šta je tačno gorjelo na deponiji.
“Treba saznati šta je to što je gorjelo na deponiji, da se definitivno zna koje su materije, koji je otpad gorio, kako bi se onda mogle poduzeti određene mjere“, kazao je.
Tanković upozorava da postoje dvije vrste opasnosti.
“Ova prva je akutna, koja, hvala Bogu, nakon što je ugašen požar, polako prolazi. I imate ovu hroničnu, za koju smatram da je ozbiljnija i kojoj treba posvetiti više pažnje“, rekao je.
“Ja ne bih jeo”
Posebno je ukazao na lisnato povrće i kupusnjače koje su uzgajane u neposrednoj blizini deponije.
“Ono što smatram da jeste opasno kod biljaka, kod povrća, lisnatog povrća, kupusnjača, koje su neposredno u blizini deponije, to su te fizičke čestice koje su padale na sam proizvod i koje eventualno mogu ostati“, naveo je.
Na pitanje da li bi takvo povrće trebalo konzumirati, Tanković je bio direktan.
“Ja ne bih jeo. Ako biste jeli, onda preporučujem da se dobro, dobro operu, jer još uvijek možemo to smatrati nekim fizičkim česticama koje se mogu pranjem otkloniti“, poručio je.
Dodao je da je neophodno provesti ozbiljnije analize.
“Dublju analizu treba napraviti. Treba vidjeti šta je to što je gorjelo, jer to su supstance hemijske, toksične, koje putem zemljišta i vode dospijevaju u biljke, znači u povrće“, rekao je.
Tanković je upozorio da se potencijalna kontaminacija može prenijeti i na hranu biljnog porijekla koju koristi stoka.
“Na neki način postoji opasnost. Kolika je opasnost, to stvarno treba da se istraži“, kazao je.
Potreban ozbiljan monitoring
Direktor Agencije za sigurnost hrane BiH smatra da bi trebalo provesti ozbiljan monitoring tla, vode i hrane.
“Ja bih napravio jedan monitoring, ozbiljan monitoring“, rekao je.
Dodao je da je razgovarao s direktorom Federalnog zavoda za agropedologiju.
“Oni planiraju da naprave istraživanje tla i vode, da se stvarno vidi šta je to, i onda na osnovu toga procijeniti da li postoji opasnost po zdravlje ljudi“, naveo je Tanković.
Na pitanje šta je s proizvodima na širem području Mostara, s obzirom na to da su se dim i čestice širili duž grada, rekao je da je potrebna dublja analiza.
“Što je dalje od deponije, situacija je ležernija. Smanjuje se koncentracija. Međutim, nije isključeno da ne postoji“, rekao je.
Zbog toga je ponovio preporuku da se povrće dobro opere prije upotrebe.
“Uvijek preporučujem svako povrće, pogotovo povrće koje se savija, kupusnjače, treba dobro oprati prije same upotrebe“, kazao je.
“Ako ne biste dali svojoj porodici, nemojte ni na tržište”
Tanković je posebno upozorio proizvođače da ne plasiraju proizvode za koje nisu sigurni da su bezbjedni.
“Ako nešto ne biste vi svojoj porodici dali, onda nemojte to plasirati na tržište. To je neki moj stav“, rekao je.
Govoreći o tome da li su analize trebale početi ranije, Tanković je naglasio da je uvijek bolje prevenirati.
“Ja sam pobornik uvijek da je bolje prevenirati. O problemu treba razgovarati i pokušati ga riješiti još prije nego što sam problem nastane“, naveo je.
Istakao je da Agencija nije direktno nadležna za ovaj problem, ali da je spremna pomoći.
“Moji saradnici i ja, u svojim naučnim, stručnim i, koliko budžet dozvoljava, finansijskim kapacitetima, stavljamo se na raspolaganje bilo kome“, rekao je.
Dodao je da su vrata Agencije otvorena za institucije koje žele zajednički raditi monitoring i procjene rizika.
“Vrata Agencije za sigurnost hrane su otvorena i spremni smo pomoći“, poručio je.
Voda iz bunara mora se analizirati
Govoreći o zabrani korištenja otvorenih voda nakon proglašenja vanrednog stanja, Tanković je rekao da se mora izvršiti analiza vode.
“Ako postoji zabrana, zabrana je donesena na osnovu te elementarne situacije koja se desila. Međutim, sada se treba izvršiti analiza vode“, rekao je.
Savjetovao je i vlasnicima bunara da sami provjere kvalitet vode koju koriste.
“Ja savjetujem i samim vlasnicima otvorenih voda, bunara, jer oni piju tu vodu, oni koriste vodu, njihova djeca i tako dalje, da i oni isto trebaju napraviti neke vlastite kontrole vode“, kazao je.
Ako analize pokažu problem, takva voda ne smije se koristiti.
“Ako se to pokaže, onda je takva voda zabranjena za piće i treba raditi na čišćenju vode na način kako to struka nalaže“, zaključio je Tanković.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, čitajte na Google News.