“Imam porodično iskustvo s mentalnim bolestima, s depresijom i posljedično sa samoubistvom. Moja sestra, kojoj je bila dijagnosticirana manična depresija, a koja se poslije pretvorila u šizofreniju, pokušala je samoubistvo kad sam ja imala 14 godina.
Moja majka je od brige i boli zbog bolesti moje sestre upala u tešku kliničku depresiju i, nakon nekoliko pokušaja, izvršila samoubistvo, kad sam bila na prvoj godini Akademije dramskih umjetnosti”, kazala je.
Dodala je da je s ovom pričom izašla u javnost da upozori društvo na stigmu koju nose mentalne bolesti. Smatra da su mentalne bolesti u zapećku, ispod tepiha i da ih se mnogi srame.
“Imaš pravo slomiti nogu, ali nemaš pravo slomiti dušu. Želim na neki način biti glas porodice, prijatelja i okoline. Brinemo više o mentalnim bolesnicima, doduše nedovoljno. Još uvijek je to mizerija. Borimo se za bolji sistem, ali niko ne govori o onima koji su okolo, u najbližoj okolini. Prema istraživanjima, jednim suicidom ili pokušajem suicida je dotaknuto najmanje 120 ljudi. O tih 120 ljudi niko ne vodi računa. Ovo društvo nije dovoljno otvoreno, a na to pozivam – da se ljudi usude i da počnu govoriti. Kada te neko pita: ‘Kako si?, reci: ‘Teško mi je, dogodilo mi se to i to…’ Nemoj se bojati da je to sramota”, kazala je.