Nekom je Pariz, Rim i ostalo… Ja vam pišem, jer se uporno vraćam njemu, iako ne znam koji put? Tu noć zovem kao što bih pozvala prijateljicu, ali ne, ja molim noć da me njemu vrati dok su ulice prazne. I ne plašim se, jer jače je od straha i samo sanjarim tim pustim ulicama kako mi nešto grije obraz i utopli mi ruke. Neko koga znam kako diše. Uzdah mu osjećam i poželim od te puste noći još jednu čašu čežnje da me potpuno polomi. A to ne bi trebalo nikako.
