„Samo da napomenem da me je supruga Slavica nagovorila da izađemo u ribolov. Plan je bio da lovimo lignje po mraku, ali, kako smo ranije izašli, odlučili smo se da ulovimo živu iglicu i da potražimo tune“, objašnjava Radović, koji se specijalizovao za ovu vrstu ribe, pa mu u barci redovno „gostuju“ velike tune.
Iglica je na udici živjela samo dvadeset minuta – toliko je bilo potrebno tuni da je pronađe i zakači se na Kokov pribor.
„Bili smo na ponti Volujice, na dubini od oko 40 metara. U prvih pola sata borbe, nije pokazala pravo lice. Mislio sam da se radi o manjem primjerku, ali je onda poludjela. Nijesam joj ništa mogao“, priča Koko.
On je prije tačno sedam godina mnogim ribarima postavio domaći zadatak sa tunom od skoro 100 kilograma težine, ali je već u toku borbe sa ovom ribom shvatio da će taj rekord biti oboren.
„Mrkli mrak je bio. Tek poslije četiri sata natezanja mi se pojavila da je vidim. Kad se zabljesnula, noge su mi se otkinule. Mislio sam da je velika kao barka! Iako je nijesam mogao podići do površine, imao sam sreću da me je pratila, pa sam je tako, malo po malo, primakao u plićak od deset metara – tu, ispred marine. Zategao sam dril do kraja, Slavica je dodala kuku i tu smo je zakačili“, kazao je Koko.
Iako je borba trajala skoro pet sati, tuna je bila toliko bijesna i puna života da mu je onako vezana konopom slomila zadnju lajsnu na barci.
„Četvorica su je podigli na suvo, ja nijesam mogao. Bio sam potpuno iscrpljen. Ovo je moja riba života!“, ponosno završava Zoran Koko Radović.