Ove dvije navike učinit će da djelujete mnogo sigurnije i bitnije su od fizičkog izgleda

ada želimo da ostavimo utisak samouvjerene i sposobne osobe, često prvo razmišljamo o tome kako izgledamo. Da li smo dovoljno sređeni, da li stojimo uspravno, gledamo li sagovornika u oči i govorimo li dovoljno odlučno.

Sve su to korisne stvari, ali same po sebi ne čine nekoga dobrim liderom niti osobom kojoj će drugi prirodno vjerovati.

Pravi utisak autoriteta mnogo više ima veze sa dobrim rasuđivanjem, jasnoćom i sposobnošću da se misao saopšti bez nepotrebnog komplikovanja.

Ljudi koji ostavljaju utisak sigurnih i kompetentnih osoba često imaju jednu zajedničku osobinu: znaju šta žele da kažu i ne plaše se da kažu manje.

Dvije komunikacione navike posebno mogu da naprave veliku razliku.

1. Recite manje

Zamislite da vas kolega pred svima pita:

“Hoće li izvještaj biti gotov u utorak?”

Jedan odgovor mogao bi da glasi:

– Pa, mislim da bi trebalo da bude, mada još čekamo neke podatke iz finansija, pa ako ih dobijemo u ponedeljak ujutru ili eventualno kasnije tokom dana, trebalo bi da možemo da završimo do utorka.

Drugi je mnogo jednostavniji:

“Da. Biće gotov u utorak.”

Razlika nije samo u broju riječi. Drugi odgovor ostavlja utisak sigurnosti, kontrole i jasnog razmišljanja.

Kada previše objašnjavamo, često imamo osjećaj da pokazujemo koliko znamo. Međutim, sagovornik to ne mora da doživi tako. Previše detalja, opravdavanja i razmišljanja naglas može da učini da djelujemo nesigurno.

Zato je jedna od najkorisnijih stvari koje možete da uradite za svoju komunikaciju da počnete da izbacujete verbalni višak.

Izbacite poštapalice

“Hm”, “ovaj”, “znate”, “mislim”, “pa”, “kao” – sve su to reči koje često koristimo kada razmišljamo šta ćemo sledeće reći.

Povremeno nisu problem, ali kada ih koristimo gotovo u svakoj rečenici, govor postaje manje jasan i manje ubjedljiv.

Pazite na riječi koje umanjuju ono što govorite

“Mislim da”, “možda”, “nekako”, “samo sam htjela”, “vjerovatno”, “ako ima smisla”…

Nije problem u tome da budemo oprezni kada zaista nismo sigurni. Problem nastaje kada automatski ublažavamo svaku svoju izjavu.

Umjesto:

– Mislim da bi možda trebalo da promijenimo plan.

Mnogo sigurnije zvuči:

“Treba da promijenimo plan.”

Naravno, to ne znači da treba glumiti sigurnost kada je nemamo. Poenta je da ne umanjujemo sopstvenu poruku pre nego što je sagovornik uopšte čuje.

Birajte jednostavnije riječi

Komplikovan način izražavanja ne znači nužno da neko zvuči pametnije.

Naprotiv, osoba koja umije komplikovanu ideju da objasni jednostavno često ostavlja mnogo snažniji utisak.

Ne morate da koristite stručne izraze kada obična riječ može da prenese isto značenje.

Ne odgovarajte na pitanja koja vam niko nije postavio.

Ovo je jedna od najčešćih grešaka u komunikaciji.

Neko vas pita kada će nešto biti završeno, a vi krenete da objašnjavate zašto je došlo do kašnjenja, ko još radi na tome, šta se dogodilo prošle nedelje i šta bi eventualno moglo da se desi sledeće nedelje.

Na kraju sagovornik i dalje ne zna odgovor na prvobitno pitanje.

Dobar komunikator zna šta je važno, a šta je samo informacija koju ima u glavi.

2. Najprije recite odgovor, pa onda objasnite

Još jedno jednostavno pravilo može potpuno da promeni način na koji ljudi doživljavaju vaš govor:

Nemojte graditi put do odgovora. Počnite odgovorom.

Ako vas neko pita kada se projekat pokreće, recite:

“U utorak.”

Ako vas pitaju da li podržavate predlog:

“Da, podržavam.”

Ako vas pitaju šta se dogodilo sa nekim planom:

“Odlučili smo da odustanemo.”

Tek onda dajte objašnjenje.

Na primjer:

“Odlučili smo da odustanemo iz tri razloga. Prvi je promena finansijske računice. Drugi je problem koji smo pronašli tokom provere. Treći je to što verujemo da novac možemo bolje da iskoristimo.”

Ovakav način komunikacije deluje mnogo organizovanije jer sagovornik odmah zna šta je zaključak, a zatim dobija argumente koji ga podržavaju.

To je posebno važno na sastancima, razgovorima za posao, prezentacijama i situacijama kada treba da govorimo pred većim brojem ljudi.

Zašto ovo funkcioniše?

Ljudi veoma brzo stvaraju utisak o osobi koja govori.

Ako tokom prvih nekoliko sekundi ne mogu da shvate šta pokušavate da kažete, pažnja počinje da opada. Još gore, mogu da počnu da se pitaju da li ni sami niste sigurni u ono što govorite.

Kada, međutim, odmah ponudite odgovor, dajete sagovorniku jasnu strukturu.

Odgovor. Pa objašnjenje. Pa zaključak.

Na taj način ne morate da pokušavate da zvučite autoritativno. Vaša struktura govora sama stvara takav utisak.

Ali to ne znači da treba da budete hladni ili previše kratki

Postoji važna razlika između sažete komunikacije i grubosti.

Nije cilj da na svako pitanje odgovarate jednom riječju ili da izbacite emociju iz razgovora. Cilj je da naučite da prepoznate šta je suština.

Ako je pitanje složeno, odgovor će biti duži. Ako je potrebno pokazati empatiju, ona treba da bude deo odgovora. Ako postoji neizvesnost, treba je priznati.

Poenta je da ne zatrpavate ono najvažnije nepotrebnim rečima.

Najveća greška je pokušaj da “izgledate” samouvjereno

Dobra garderoba, uspravno držanje i kontakt očima mogu da pomognu. Ali ako iza njih nema jasne misli, brzo će se pokazati da je samopouzdanje samo predstava.

Mnogo je korisnije raditi na tome kako razmišljamo i kako svoje misli pretvaramo u riječi.

Što češće vježbate da govorite kraće, jasnije i direktnije, to ćete manje imati potrebu da se unaprijed opravdavate, objašnjavate ili „dokazujete“.

A tada se događa nešto zanimljivo.

Više ne morate da pokušavate da zvučite kao osoba koja ima autoritet.

Počinjete da govorite kao neko ko ga zaista ima, prenosi Ona.