Raste na prozorskoj dasci, završava na hljebu sa puterom ili obogaćuje salate i supe. Kresa spada među najpopularnije začinske biljke i već godinama važi za pravu malu nutritivnu zvijezdu. Ali da li ovi nježni izdanci zaista sadrže toliko zdravstvenih koristi koliko im se pripisuje? Pogled na njihov sastav pokazuje da ova neugledna zelena biljka ima iznenađujuće mnogo toga da ponudi.
Kresa se može uzgojiti za nekoliko dana
Kresa pripada porodici krstašica i prepoznatljiva je po svom pikantnom, blago ljutom ukusu. Najčešće se misli na klasičnu baštensku kresu, koja se može uzgojiti čak i na sopstvenoj prozorskoj dasci za samo nekoliko dana. Pored nje postoje i potočarka, dragoljub (kapucinka) i brokoli kresa – svaka sa svojim karakterističnim ukusom i posebnim svojstvima.
Posebno se baštenska kresa ističe svojom kombinacijom vitamina, minerala i sekundarnih biljnih jedinjenja. Ima malo kalorija, može se koristiti na različite načine i odličan je svjež dodatak uravnoteženoj ishrani.
Bogata je vitaminima i mineralima
Iako su listovi mali, oni sadrže iznenađujuće mnogo vrijednih hranljivih materija. Kresa je posebno bogata vitaminom C, koji podržava imuni sistem i štiti ćelije organizma od oksidativnog stresa. Tu je i vitamin K, važan za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju.
Osim toga, ova začinska biljka sadrži folnu kiselinu, beta-karoten – preteču vitamina A – kao i minerale poput kalijuma, kalcijuma i gvožđa. Zajedno doprinose pravilnom funkcionisanju mišića, kostiju, metabolizma energije i prenosa kiseonika u organizmu.
Senfova ulja daju joj karakterističnu ljutinu
Za karakterističnu ljutinu odgovorna su takozvana senfova ulja. Ona nastaju tek kada se listovi isjeckaju ili sažvaću. Biljci služe kao prirodna zaštita od štetočina, ali bi mogla imati i određene koristi za ljudsko zdravlje.
Studije ukazuju na to da senfova ulja imaju antioksidativna, protivupalna i antimikrobna svojstva. Zbog toga bi mogla da pomognu u neutralisanju slobodnih radikala, povoljno utiču na upalne procese i čak usporavaju rast određenih bakterija ili gljivica.
Korisna za imunitet, srce i varenje
Vrijedni sastojci čine kresu pravim svestranim saveznikom zdravlja. Antioksidansi i vitamini mogu da podrže prirodnu odbranu organizma, dok kalijum i druga biljna jedinjenja mogu doprinijeti normalnom funkcionisanju srca i krvotoka.
I varenje može imati koristi: vlakna podstiču rad crijeva, dok se senfovim uljima pripisuje pozitivan uticaj na prirodnu ravnotežu crijevne flore. Zbog svega toga, kresa se smatra korisnim dodatkom raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani.
Ko treba da bude oprezan sa kresom?
Kod zdravih osoba kresa se uglavnom dobro podnosi i može redovno da bude dio ishrane. Ipak, postoji jedan izuzetak: pošto sadrži relativno dosta vitamina K, osobe koje koriste lijekove za razrjeđivanje krvi trebalo bi da se o njenoj konzumaciji posavjetuju sa ljekarom, prenosi Telegraf.rs.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, čitajte na Google News.