Ovo je treća knjiga ovog autora, a njegova druga knjiga aforizama. Pored autora o ovom, vrlo zanimljivom i neobičnom djelu govorili su Haris Ćutahija ispred “Demosa” i Adis Nadarević jedan od recenzenata.
-Aforizmi su jedna forma vrlo interesantna iako pomalo zapostavljena, kaže Haris Ćutahija. Vedad je na neki način afirmiše u našoj zemlji ali i regiji. Iako se on pomalo bavi “neozbiljnim poslom” Vedad je, uistinu, ozbiljan pisac.
-Oni koji su nam bliski, ljudi iz naše okoline, pomalo nam nisu zanimljivi, kaže Adis Nadarević. Ponekad ih više cijene u tuđoj sredini. Međutim, Vedad se ovom svojom, trećom, knjigom kvalitertom legitimisao kod svoje raje te svakodnevno stiče sve više i više poklonika. On se, svojim satiričnim crticama, vrlo dopadljivo igra unutar zadatih granica. Igra se sa svim i svačim ali nikad ne prelazi granicu pristojnosti.
“Ja sam iskrena i otvorena osoba. Nema kod mene ništa skriveno osim zlih namjera”, jedan je od aforizama Vedada Hasanovića objavljen u njegovoj trećoj knjizi “Sretni dani žalosti”.
Onima koji misle da on prema drugima ovako promoviše “zle misli” poručuje: “Bit će nešto od mene. Dobit će te onu stvar”.
Pitamo ga od kuda povod za ovakav naslov knjige.
-Sve je vezano za riječ “Tranzicija” koju slušamo decenijama unazad, kaže Vedad Hasanović. Svaki dan ili datum u našem kalendaru je dan nečega, nečega što možda nikada nećemo dočekati. Optimisti bi rekli da je svaki novi dan koji dočekamo svima nama praznik, a vjernici da je novi dan, nova nafaka. I sa jednima isa drugima, bez prikrivenog sarkazma ili ironije, istinski dijelimo mišljenje. Međutim, kalendar kao kalendar je pun značajnih dana i datuma, lokalnih i internacionalnih, iako za većinu neznamo zbog čega su značajni. Naša prošlost pisana je takvim i sličnim datumima. Karikirano rečeno: Dan stradanja i mučenja, dan bitke, dan borbe, dan pobjede, dan progona, proboja, preokreta i zaokreta, dan ponosa junačke slave, dan nezaborava… U biti, sve su to manje više, ovako ili onako, bili dani neke žalosti. Svečano su obilježavani, a u specifičnom smislu i slavljeni. Bilo je tako u prošlom sistemu ali i danas nakon što je “došla demokratija” i tako je sve otišlo u Tranziciju. Tranzicija je ovdje izgleda drugo ime za elegantno propadanje na duge staze. Prelaz iz ničega u ništa kako je govorio Lovrenović. Svakog dana idemo iz žalosti u veću žalost. U suštini dani Tranzicije su naši dani žalosti. Zašto da nam ne budu sretni i da se šalimo sa njima. Hoće li biti sretni ili ostati žalost teško je znati. Svojim aforizmom “Mi živimo u tranziciji-prelazu sa dunjaluka na ahiret”, ja samo tome iznio svoj stav.