No, naša marka je vezana za euro, ako njegova vrijednost pada to se reflektuje na našu valutu.
Koliko je ovo zapravo važno, da li bi bilo dobro da Bosna i Hercegovina usvoji kao platežno sredstvo euro pitali smo profesora finansija Sanela Halilbegovića.
“Stabilna konvertibilna marka je vezana za euro, ono što bi se reklo ‘sa površine’ jeste da imaju samo pozitivni aspekti, međutim postoje i negativni. Oni se ogledaju u tome da makroekeonomska politika Evropske centralne banke svakako ima uticaj na nas, jer smo direktno vezani za euro. Bilo šta što Evropska centralna banka radi, evo konkrento podizanje ili spuštanje baznih kamatnih stopa ili tzv kvantitativno popuštanje ili stezanje ima uticaj na nas.
Sa te strane, kao i u svakom drugom aspektu biznisa mi smo osuđeni da se izrazim bukvalno da ‘gutamo ono što nas drugi pitaju’. Ne kreiramo mi sami svoju monetarnu politiku, što se sa ovim ljudima na vlasti i što se pokazalo zadnjih 30 godina je zapravo dobra stvar. U principu da imamo bolji menadžment, da imamo bolju vladu možda bi se moglo i razmišljati o nekom skidanju marke, jer to na kraju krajeva daje slobodu državi da upravlja makroekonomijom ne samo sa ove fiskalne strane, nego i sa monetarne”, mišljenja je Halilbegović.
Šta utiče da valuta oslabi?
Iako nema rizika od slabljenja konvertibilne marke kao valute, šta bi moglo utjecati ili dovesti do toga da se to desi. Posmatrajući Tursku i variranje lire postavljaju se pitanja zašto dolazi do takvih situacija?
“Tu postoji nekoliko faktora, imate tu tzv fišerov efekat koji uzima u obzir kamatne stope u toj zemlji što je kamatna stopa ili inflacija što je u nekoj zemljiv veća, znači, u odnosu na neku drugu zemlju referentnu, samim tim i valuta devalvira u odnosu na ovu valutu jače zemlje. U principu, po tom režimu, mada tu postoje različiti faktori i rizici, u sklopu jedne kamatne stope koju vi vidite kao običan građanin koji vidi da je sad npr. kamatna stopa 5 posto, znači nije ona proizvoljno pet posto, ona je proizvod jednog kompleksnog izračuna koji u sebi može da sadrži od nekih baznih pet pa do neograničenog broja varijabli da to na kraju zaista izađe na pet posto.
U principu na te varijable svakako utiče i politička stabilnost, indeks sigurnosti od terorizma, količina opranog nova itd. Ako vas neko sutra stavi na listu moneyvala kao zemlju gdje se peru pare, nije to samo stavili nas na tu listu i šta sad s tim!? To ima veliki uticaj na sve u ekonomiji, jer tu automatski u očima investitora je jednako rizik, a čim je njemu rizik on traži veći povrat, a čim je veći povrat znači automatski dolazi do inflacije i određenih inflatornih kretanja i to onda slabi valutu.
Mi smo u jednom polustaklenom zvonu gdje smo s jedne strane zaštićeni od tih nekih kretanja, samim tim što smo vezani za euro. Samo možemo da zahvalimo tome što je euro generalno stabilna valuta, ali po meni puno je bolje i oni su to vidjeli, Centralna banka u principu ne obavlja neku bitnu funkciju centralne banke vani.
Crna Gora je uvela dolarizaciju, bez obzira što se dolar ne koristi, sistem se zove dolarizacija, a to je u principu uvođenje neke strane stabilne valute kao svoje, oni su odabrali euro I to je njihova zvanična valuta. U principu i u kod nas bi moglo ista stvar da se napravi da bude euro kao zvanična valuta i time izbijate masu stvari iz posla Centralne banke, ne bi bio komplekasan aparat koji je i vrlo skup. Crna Gora je to smišljeno odradila”, pojašnjava Halilbegović za Bosnainfo.
Iako je složeno pitanje ukidanje marke, ali osim neke emotivne, suverene koristi, ekonomska računica smatra profesor ukazuje da bi bilo opravdano ukinuti domaću valutu.
“Bilo bi dobro uvesti platežno sredstvo euro da je pameti, ali pošto nema pameti jer bi se to koristilo kao što je nedavno situacija konvertabilnost kune u Hrvatskoj, ne znam koliko tačno ima, dvije godine. Sigurno bi se to iskoristilo u određena povećanja cijena, tako da u ovoj trenutnoj konstalaciji – nipošto! Ali, da su drugačiji ljudi, da ima nivo odgovornosti kakav bi trebao da bude, onda zašto ne uvesti euro umjesto konvertibilne marke”, stava je Halilbegović.
Ekonomske prognoze u BiH nisu dobre
Za kraj našeg razgovora pitali smo profesora Sanela Halilbegovića s obzirom da cijene svih roba i usluga rastu, da građani strepe od povećanje kamata i otplatnog plana kredita, kakve su njegove ekonomske prognoze?
“Nažalost ništa dobro, zato što je bh. ekonomija papirnati brodić što dijete napravi na Atlantskom okeanu. U principu, nas svi mogući valovi što postoje na okeanu svi nas udaraju, a zašto, jer mi kao država, vlastodržci se ne okreću konkretnim stvarima, a to je zaštita sebe samog interno!
Mi smo kao nacija, a pogotovo sa kojekakvim visokim predstavnicima i uvijek gledamo gdje će ko kako nas spasiti, hoće li doći visoki predstavnik pa nešto uraditi. Niko ne dolazi da nas spasi, niko se živ ne brine o nama i mi smo zadnja rupa na svirali. Mi smo im bitni samo onoliko koliko smo im bitni za njihove državne-političke interese i to mi nikako da shvatimo. Mi se moramo okretati sebi, prema konkretno – promovisanju proizvodnje hrane u državi.
Znači, da imamo svoju hranu, svoje zalihe hrane itd. Da smo mi država koja nije prije 30 godina izašla iz rata, pa ja bih reko ‘eto ne znaju’. To je vrlo mali period da bi se sve to zaboravilo i idalje se oslanjamo na žito iz Srbije, pa na ono odavde, odane itd, a sve svoje smo upropastili, a ne samo da je bilo kvalitetnije i bolje, sad da ne govorim sa ove biološke strane koliko je bolje da čovjek jede svoju hranu, ne iz nekog Egipta, već da jede hranu koja je autohtona za to podneblje gdje si rođen, gdje živiš, gdje piješ vodu, to biolozi i nutricionisti mogu bolje da pričaju.
Ali, sa ove ekonomske strane, to su mnoge zemlje shvatile u Covidu kada je došlo do masovnog prekida opskrbnih lanaca i kada su shvatili da ne mogu računati na redovnu opskrbu od nekog drugog.
Ne mora to biti 100 posto domaća proizvodnja, ne moramo mi reći ‘eto nećemo više uvoziti žito iz Srbije’, ali evo, možemo li se okrenuti da imamo 30 posto svog žita? Imamo toliko neobrađene zemlje, mi ubijamo naše poljoprivrednike, stočare politikom koja se vodi… U principu to je ključ za bolje, ali bojim se da sa ovim ljudima na pozicijam, apsolutno je nebitno iz koje su stranke, taj se zaokret nikad neće desiti”, poručio je Halilbegović.