Naime, nakon što je prošle godine saznala da boluje od karcinoma uslijedili su teški dani za Naidu i njenu porodicu, a pjevačica je sada, za Grand otkrila sve detalje pakla kroz koji je prolazila, tiho i hrabro.
Naida Bešlagić ogolila dušu o borbi sa karcinomom
Odlučila si da ogoliš dušu i javnosti ispričaš kroz šta si prolazila poslednjih godinu dana od kako si saznala da boluješ od karcinoma. Da li je išta ukazivalo na takvu dijagnozu?
-Želim da ženama pokažem svojim primerom koliko je važno obavljati redovne ginekološke preglede. Apsolutno ništa nije ukazivalo na to da nije nešto u redu, a pogotovo da imam karcinom. Na saznanje moje dijagnoze čak su i doktori bili iznenađeni.
Da li se sjećaš trenutka kada si saznala dijagnozu i kako si se osjećala u tom momentu?
-Naravno, taj trenutak je zauvijek ostao urezan u mom sjećanju. Ja sam imala predosjećaj da nešto nije u redu, kao da me je Bog spremio na taj šok. U momentu saznanja sa mnom su bili moj suprug i njegova sestra.
Ko je sve znao za tvoju bitku, kako je porodica reagovala kada si im saopštila da boluješ od karcinoma?
-Znala je samo moja porodica i par bliskih prijatelja. Svi su bili u šoku i naravno da na takvo saznanje niko nikada ne može biti spreman. U tom momentu shvatite koliko ste mali i nemoćni kao ljudsko biće. Strah kao emocija je bio pristutan u samom početku zbog same neizvesnosti šta će se desiti u budućnosti, tuga, očaj, razočaranje. Razne emocije su se smjenjivale.
Da li si imala momente kada si klonula i uplašila se da nećeš pobijediti tu opaku bolest, šta ti je u tim momentima prolazilo kroz glavu?
-Zaista nisam imala momente u kojima sam mislila da neću pobijediti. Od samog početka, nakon prihvatanja situacije, ja ustajem na noge i krećem u borbu.
Ko ti je bio najveća podrška ovih godinu dana?
-Moj suprug, naši roditelji, porodica i prijatelji. Imala sam jako snažnu podršku ljudi oko sebe i zahvalna sam Bogu što ih imam.
Šta ti je davalo snagu tokom agresivnih terapija i odlazaka kod doktora?
-Volela sam da razgovaram sa ljudima koji vode iste bitke. Jako mi je značilo kada mogu da čujem i vidim pozitivan primjer i pozitivan ishod cijele borbe. To mi je davalo snagu.
Kada se osvrneš na sve što si prošla, koji je to momenat ipak bio najteži za tebe?
-Šisanje moje duge kose, najteže mi je to palo jer u tom momentu se osećate bespomoćno i kao da vam neko prisilno trga iz života sve ono sto se vi.
Mnogi ti se dive što si kroz sve ovo prolazila u tišini. Ipak, detalje svoje bitke iz koje si izašla kao pobednik, odlučila si tek sad da podijeliš, zbog čega?
-Birala sam da sve to prođem u tišini radi svog mira, jer evo od momenta objavljivanja meni telefon ne prestaje da zvoni. Zahvalna sam naravno svima na ogromnoj podršci koju mi pružaju, ali jednostavno u trenucima borbe htjela sam da se fokusiram na sebe i svoje ozdravljenje. Fokusirala sam se na svoje mentalno zdravlje, jačala psihu iz dana u dan i radila na sebi i svakom segmentu.