Iz tog razloga, Kina je više puta narušila vazdušni prostor Tajvana, dok je suprotna strana istakla da se sprema za napad.
Pelosi, najviši američki zvaničnik poslije američkog predsjednika Josepha Bidena i potpredsjednice Kamale Harris, decenijama je kritikovala Kinu, dok je vatreno podržavala opoziciju Pekinga, uključujući demonstrante na Trgu Tjenenmen, tibetanskog vođu Dalaj Lamu i prodemokratske aktiviste Hongkonga.
Posjeta Pelosi Tajvanu rezbijesnila je kineske vlasti koje su nedavno pojačale svoje agresivno patroliranje i prelete tajvanske protivvazdušne odbrambene zone, dok izvode često vojne vježbe, prenosi Deutsche Welle.
Hoće li SAD braniti Tajvan od Kine?
Nije jasno u kojoj mjeri bi Tajvan mogao da se osloni na podršku SAD-a u slučaju kineske agresije.
Washington je decenijama podržavao “stratešku dvosmislenost” o Tajvanu, zvanično poznatom kao Republika Kina, održavajući prijateljske odnose s vladom bez formalnih diplomatskih odnosa ili čak priznanja kao potpuno suverene države.
Bijela kuća je prodavala odbrambenu vojnu opremu Tajvanu, međutim nije se zvanično obavezala na vojnu intervenciju. U međuvremenu, Kina vidi ostrvo kao svoju teritoriju i razvija planove da ga vrati, silom ako bude potrebno.
Tokom proteklih decenija, Komunistička partija Kine je pripremala svoje vojno krilo, poznato kao Narodna oslobodilačka armija (PLA). PLA je moćnija od snaga bilo kojih od pristala Tajvana, poput SAD, ali to ne znači da je Tajpej potpuno bespomoćan protiv mogućeg napada PLA.
Potencijalni rizik od kineske invazije visi nad Tajvanom decenijama, dovoljno dugo da razvije sofisticirani odbrambeni sistem koji odgovara njenoj geografiji.
Da bi se suočio sa ogromonom silom poput Kine, Tajvan je usvojio metod asimetričnog ratovanja, koji ima za cilj da invaziju učiniti veoma teškom i skupom za neprijatelja.
Tajvan je nagomilao velike zalihe protivvazdušnog, protivtenkovskog i protivbrodskog oružja i municije. To uključuje bespilotne letelice i jeftinu municiju poput mobilnih krstarećih rekata za obalsku odbranu, koje imaju kapacitet da unište skupe kineske pomorske brodove i pomorsku opremu.
Stelt letjelice za brzi napad i minijaturni raketni jurišni čamci su druga relativno jeftina ali veoma efikasna oprema. Mogu se raspršiti među ribarskim brodovima širom tajvanskih luka. Morske mine i brzi brodovi bi mogli da zakomplikuju desantne operacije.
Višeslojna pomorska odbrana
Da bi se zauzelo ostrvo, kineska PLA bi morala da preveze mnogo vojnika i velike količine zaliha – oklopnih vozila, oružja, municije, hrane, sanitetskog materijala i goriva preko moreuza. To je moguće samo morskim putem, pošto vazdušni transport i flote avione imaju ograničen kapacitet.
Teritorija Tajvana uključuje lanac ostrva, od kojih su neka blizu kineskih obala. Oprema za nadzor instalirana na tim ostrvima može otkriti prvu flotu koja napušta kinesku obalu. To može da obezbijedi tajvanskim snagama dovoljno vremena da koordiniraju višeslojnu odbranu.
Morske mine u kombinaciji sa brzim jurišnim letjelicama i raketnim jurišnim čamcima, zajedno sa kopnenom municijom postavljenom na obalama i obližnjim ostrvima, suočile bi se sa PLA u svom najugroženijem stanju prije nego što dobije priliku da sleti i započne operaciju.
Gerliski rat
Tajvan je takođe pripremio svoje gradove za geriski rat u slučaju da PLA uspije da stigne do njihovih obala. Prenosivi protivvazdušni sistemi odbrane i mobilno protivoklopno oružje, poput visoko pokretljivih artiljerijskih raketnih sistema (HIMARS), mogu se koristiti u gradskim borbama dok se zgrade mogu pretvoriti u kasarne.
Prema izvještaju iz 2017. godine koji je objavila fondacija RAND, ima 2,5 miliona ljudi u vojnom rezerzvnom sistemu plus milion dobrovoljaca civilne odbrane. Ukupan taj broj čini 15 posto stanovništva Tajvana i obuhvata svakog četvrtog muškarca.
Jedan od glavnih ciljeva tajvanske taktike je zaštita glavnih odbrambenih sistema, uključujući avione i antibalističke odbrambene sisteme, koji mogu presretati balističke rakete i nanijeti primarnu štetu silama invazije.
U posljednjih nekoliko godina, Tajvan je kupio desetine naprednih borbenih aviona od SAD-a. Mnogi avioni su u utvrđenim bazama, a piloti su obučeni da koriste auto-puteve za slijetanje u slučaju bombardovanja aerodroma.
Pored toga, iako se Washington možda neće miješati ako dođe do sukoba, obećao je da će nastaviti da prodaje odbrambene sisteme i da pruža obaveštajnu podršku Tajvanu. Sve ove mjere bi pomogle Tajvanu da pošalje poruku Kini, da će ako izbije rat, on biti dugotrajan, skup i krvav.