Za Raport je govorio o svojoj dugogodišnjoj karijeri i saradnji sa Mustafom Nadarevićem. Osvrnuo se i na kinematografiju u našoj zemlji, ali i na zanimljiv način prokomentirao bh. političare.
Između ostalog, otkrio je i svoje buduće projekte.
Kada smo dogovarali ovaj intervju, kazali ste mi da puno radite sada sa studentima te da su ispiti u toku. Stoga moje prvo pitanje je kako ste i jeste li se umorili?
Hvala vam na pitanju. Jesam, zaista sam umoran. Imali smo ispit i u petak i u subotu. Radimo intenzivno na pripremama za predstavu “Kralj Tvrtko”. Radimo od 11 ujutru, pa onda imamo časove od 16 do 19 sati, onda opet idemo na probu. Radimo po 12 sati intezivno. Mogu da kažem, bilo je naporno ove akademske godine.
Šta savjetujete studentima? Jeste li strog profesor?
Nisam strog profesor, jer ja ne vjerujem u tu vrstu pedagogije. Ovdje se radi o kreativnosti, ljubavi, umjetnosti i nekako gledam da moj odnos sa studentima bude prijateljski. Želim da bude zasnovan na uzajamnom poštovanju, pa čak i nekoj jednakosti u kojoj sam ja taj prvi među jednakim. Ne znam i ne želim drugačije. Nisam od onih koji smatraju da treba da kroz autoritet i neke torture treba dolaziti do nekog rezultata. Više sam za neke maratone i duge staze. Posao glumca je jako težak i vrlo je teško opstati u ovom poslu i živjeti od njega. Veliki broj glumaca na samom početku odustane, odluče da nađu drugi posao. Pokušavam da ih ostrastim i naučim da istinski zavole ovaj posao. Samo onda sam uvjeren da iz te ljubavi to može da traje i tako mogu da rade na sebi kada ostanu sami, a mi postanemo suvišni.
Kratko bih da se osvrnemo i na performans ispred Narodnog pozorišta pod nazivom “Together”. Ovaj performans se izvodi na ulicama širom Slovenije i drugih država Evrope, međutim u Sarajevu su stigle oštre reakcije. Kako Vi gledate na to?
Pogledao sam na Facebooku šta se dešavalo, jer smo mi imali probu u tom periodu. Iskreno, tog dana ništa nisam vidio od Parade do tog performansa. Mi smo u nekoj velikoj regresiji. Stvari ne idu na bolje i ne razvijaju se. Mi ni nakon 30 godina od rata ne znamo gdje smo. Niti smo ovamo, niti tamo. Jednom nogom smo tamo, a drugom negdje drugo. Nemam pojma šta bih vam rekao. Mislim da taj neki patrijarhalni sistem koji je ovdje jako dugo opstao.
Mi smo preskočili period demokratije koji započinje sa francuskom građanskom revolucijom, kasnimo nekih 100 godina. Dovoljno je samo reći da je naš teatar otvoren ne zato što smo mi tako htjeli, nego zato što je Austro-Ugarska otvorila teatar kako srpske glumačke trupe ne bi dolazile preko granica u Bosnu i širile komade koji su pozivali na ujedinjenje Srba. Stoga, u tom smislu, gotovo sve što se tiče glume i glumovanja je nama nametnuto od strane stranaca, pa tako, između ostalog, i Narodno pozorište Sarajevo. Doduše, jedino Kamerni teatar 55 smo mi osnovali. Utemeljio ga je Jurislav Korenić zajedno sa Rejhanom Demirdžićem. Imali su hrabrosti da krenu u jedan eksperiment i naprave jedan pravi sarajevski teatar. Pokazalo se to ispravo, jer Kamerni teatar 55, bez obzira na sve, je jedan od najprepoznatljivih teatara u regiji.
Upitan da li prati političku situaciju u našoj zemlji, Senad kaže.
– Iskren da budem jako rijetko, jer ne mogu više da gledam tu okupaciju medija koju su napravili političari. Brat mi živi u Kopenhagenu, nema pojma ko je premijer, a samo nekada čuje da je neki ministar koristio privatno mobilni telefon za neki razgovor i onda ga parlament natjera na ostavku, a radilo se o 50 eura. Mi imamo premijera na optuženičkoj klupi. Mislim da razumijete šta želim da kažem.
Političari su doveli svoje ljude u medije i napravili ih svojim plijenom. Upalite bilo koji televizijski program, kako domaći tako i regionalni, samo će iskočiti Zoran Milanović, Aleksandar Vučić, ali i ovi naši. Najveća istina je ono iskakanje iz frižidera. Naši političari isto izlaze iz frižidera.
Političari, oni koji ih postave, moraju imati hrabrosti da im ne daju toliko prostora jer udaviše narod, omladinu… Ovo je psihološka tortura koja oštećuje ljudski duh, pa čak i ljudske vrline. O čemu oni pričaju i čime se bave? Oni se bave je li ovaj go prošao ispred Narodnog pozorišta, a ovaj ukrao 100 miliona. Ukoliko moram da biram, onda ću ovog što je go šetao, a nisam za ovog što je ukrao 100 miliona i još govori ‘nisam, Allaha mi’, piše Raport