Voda je glavni sastojak našeg organizma, svake ćelije, tkiva i organa. Bitna je za sve tjelesne funkcije: neophodna je komponenta mnogih biohemijskih reakcija, ćelijama obezbeđuje oblik i stabilnost, pomaže varenju, reguliše telesnu temperaturu, poboljšava zdravlje zglobova, osnovni je sastojak tjelesnih tečnosti, prenosi kiseonik i hranjive materije, služi za detoksikaciju orgaznima.
Voda pomaže da se toksične materije uklone iz organizma. Znak da ne unose dovoljno vode u svojoj ishrani jeste pojava akni. Ako pijete i unosite dovoljno vode, pomoći ćete zdravlju vaše kože. Dovoljna količina vode čini kožu hidriranom pa osobe koje je dovoljno ne unose imaju problem sa suhom kožom.
Kada ne unosimo dovoljno vode, dešava se sljedeće: dehidratacija uzrokuje usporavanje aktivnosti enzima, a posledice su umor i iscrpljenost. Kada u organizmu ima dovoljno tečnosti, oko 92 posto krvi sastoji se od vode. Kada je dehidrirana, krv postaje gušća, sporije teče i uzrokuje povišen pritisak. Proizvodi se više holesterola da bi sprečio gubitak vode u ćelijama.
Nagomilavanje toksina stvara okruženje u kome bakterije bujaju pa su bešika i bubrezi podložniji infekcijama, zapaljenjima i javljaju se bolovi. Nedostatak vode i alkalnih minerala (kalcijum, magnezijum) može da izazove niz oboljenja digestivnog trakta, uključujući čir, gastritis i refluks kiseline.
Dehidrirane ćelije ostaju bez energije usljed čega jedemo više iako je organizam zapravo žedan. U uslovima hronične dehidratacije organi počinju prevremeno da stare, nastaju bore. Dehidratacija usporava proces izbacivanja toksina kroz kožu, koja postaje podložnija raznim vrstama kožnih oboljenja, uključujući dermatitis i psorijazu. Svi zglobovi obloženi su hrskavicom, koja je pretežno sastavljena od vode. U nedostatku vode tijelo dehidrira, hrskavica slabi, a obnavljanje zglobova se odvija usporeno izazivajući bol i neprijatan osećaj.
Odrasle osobe bi trebale da konzumiraju dvije do tri litre vode svaki dan. Međutim, ova procjena ne obuhvata specifična medicinska stanja (bolesti) osobe, njenih navika u vežbanju i mjesto stanovanja (recimo sa velikom nadmorskom visinom ili u tropskim krajevima).
Ovu vrstu tečnosti možemo unositi i preko hrane koju jedemo. Mnogobrojno voće i povrće ima visok sadržaj vode, što je razlog da ga jedemo u većim količinama u svježem stanju.