Što je neko stariji, to je veći rizik i od gubitka sluha i od demencije. Procjenjuje se da će 2050. godine oko 150 miliona ljudi biti pogođeno tom opakom bolešću koja prvo ometa pamćenje, a kasnije čini da ljudi zaboravljaju sve što su znali i umjeli.
Gubitak sluha se povezuje sa osam odsto slučajeva demencije, piše stručni portal JAMA Netvork. Time je, kako navode, upravo sluh najveći pojedinačni faktor demencije.
Britanci u novoj studiji to potvrđuju, te označavaju slušne uređaje kao najjednostavniji način da se smanji rizik od te bolesti.
Oni su pratili podatke 440.000 osoba iz britanske banke medicinskih podataka. Svaki četvrti od njih imao je slabiji sluh. Ali, od tih koji lošije ili jedva čuju, tek je 11,4 odsto koristilo slušni aparat.
Ljudi sa slušnim aparatom pri tome nisu imali povećani rizik od demencije u odnosu na ljude normalnog sluha.
A oni koji lošije čuju, ali ne koriste slušni uređaj imali su čak 42 odsto veći rizik od svih oblika demencije, uključujući i Alzheimerovu bolest.
Naučnici za sada ne znaju da objasne otkud tako jaka veza sluha i potencijalne demencije. Moguće je, navode, da ljudi sa slušnim aparatom inače više vode računa o zdravlju te tako izbjegavaju druge rizike koji bi mogli voditi demenciji.
Pa opet, ovo nije prva studija koja nalazi „čudotvorno“ dejstvo slušnih aparata kada je u pitanju demencija. Kako god, razlog više da oni koji slabije čuju pribave maleni uređaj, piše DW, prenosi CDM.