Šljive su jeftine. Kupus je skup. Zašto? Zato jer je radna snaga skupa. Kako? Tako jer je ponuda mala. Tražnja je velika. Zato nam propadaju šljivici. Sarma će biti skupa. Faliće i rasola za ” mahmurne”. Ekonomija nije neka posebna nauka.
Najlakše se dolazi do diploma i doktorata iz ekonomije. Svejedno da li diplome dolaze iz privatnog ili javnog sektora. Razlog je poznat. Zato imamo javne rudnike koji ne proizvode javni ugalj. Ugalj se kupuje od privatnih rudnika. Cijena struje je visoka da bi se pokrio gubitak u javnim rudnicima. Zato idemo kod privatnih doktora koji su zaposleni u javnom sektoru.
Javni novac ide u privatne ruke. Država uvodi poreze da bi imala javni novac koji troši vlast za svoje plate i tendere. Zato je redukcija vode. Vode nema za piće, ali nas stalno voda plavi. Čista ekonomija. Krive su neobrane šljive i nezasađen kupus. Njive nisu krive, jer su neorane i zarasle.
Fali radna snaga. Isparila. Ostali penzioneri koji pišu peticije i čekaju ” sadaku”. Prazan budžet. Nema ko da ga puni. Zato se država zadužuje i troši da bi spasila vlast za koju ne glasaju oni koji su morali otići Oni glasaju ” nogama”, jer “nafaka je u tabanima”.
Zato ćemo morati čekati nove budžete i nove šljive i novi kupus.