Davis je napisao neku vrstu dokumentarnog romana u kojem je glavni junak pravi pravcati zombi po imenu Clairvius Narcisse.
Do pojave knjige, zombiji su bili tek izmaštana bića iz vudu mitologije, česti junaci horor naučno fantastičnih filmova. Kada se pojavio istoimeni film “Wesa Cravena”, Haiti i njegov čudni demonski folklor postali su pristupačni široj publici.
Lik Clairviusa Narcissea postao je poznat gotovo preko noći. Davis tvrdi da je upoznao živog zombija, Clairviusa na Haitiju, te da mu je ovaj ispričao njegovu čudesnu sudbinu. Clairviusova priča bacila je potpuno drugo svjetlo na “žive mrtvace”, to jest zombije. Zombiji na Haitiju postoje kao živi ljudi, koji na čudan način prežive ispijanje otrova “Datura”.
Clairvius je još davne 1962. godine na nagovor vudu vrača “Bokora”, ispio otrovnu halucinogenu supu. Pošto je potpuno obamro, lokalni doktor ga je proglasio mrtvim i on je pokopan na lokalnom groblju. Međutim, dan kasnije haićanska mafija ga je otkopala i oživela batinjanjem. Davis je otkrio da se na taj način regrutuju zombirani ljudi, kojima je jak halucinogen tetradoksin bukvalno spržio sjećanje, ali koji mogu da rade i da slušaju naredbe gospodara.
Takvi polu mrtvi ljudi odvode se na plantaže šećera da bi radili najteže fizičke poslove. Narcisse je bio upravo tako zombiran čovjek, koji je u društvu drugih Zombija, poput njega proveo radeći po najvećoj žezi neprekidno punih šesnaest godina.
Kada ga je Davis pronašao, Narcisse se jedino sjećao da je imao starijeg brata. Kao plod literature, Narcisse je svakako upečatljiv lik, a njegovu autentičnost porekli su brojni naučnici i istraživači vudu mitologije.
Ostat će u memoriji popularne kulture kao autentični zombi sa imenom i prezimenom.