Kako Olja kaže nikada ranije nije imala zdravstvenih problema, bolest se javila sasvim iznenada.
“Nikada nisam imala zdravstvenih problema. Bez obzira na posao kojim se bavim, nikad nisam pila alkohol, gazirano. Ne pušim, ne pijem kafu, ležem rano, rano ustajem. Živim zdrav život i odjednom osjetim da se nešto dešava. Prvo se javio taj bol u listu lijeve noge koji je podsjećao na grč”, pričala je Olja u emisiji “RTS Ordinacija” o svojoj životnoj borbi.
Prvo je mislila da je riječ o bezazlenom grču, ali su se bolovi samo su se pojačavali, a njeno stanje je bilo sve gore.
“To se dešavalo krajem marta. Bol je bio takav da kada ležim, nema ga. Kako ustanem, pojavi se. Da je bilo otoka, posumnjala bih, ali ga nije bilo”, prisjetila se pjevačica, pa nastavila:
“Vraćam se normalnom životu iako i dalje osjećam bol. Sve bilo ok dva dana dok nisam osjetila da mi je dah sve kraći i kraći, kao kad obučeš nešto jako usko što onesposobljava normalan udah”, pričala je Karleuša, koja je dodala da nije posumnjala na koronu jer je virus preležala godinu dana ranije.
“Gušenje postaje sve jače, imam kao spazam. Kako sam imala neki stres, zakažem kod kardiologa da vidimo šta je. Urade mi kompletan pregled, eho itd, sve uredu”.
Pjevačicino stanje se vremenom pogoršavalo, više nije mogla da leži ni na boku, ni na leđima i u tom momentu njen suprug je odlučio i rekao: “Idemo u Urgentni centar”.
“Doktorica kaže da vidi trombove koji su slobodni. Vidi da imam emboliju pluća, tromb je napravio začepljenje”.
Kako pjevačica kaže, bilo joj je teško da se suoči sa dijagnozom i prihvati bolest i strah.
“Ne postoji čovjek koji se ne boji kad mu kažu da je to tempirana bomba i ne možete da se krećete. Ležiš i čekaš da se tromb veže. Sve to vrijeme se uzima terapija, antiokoagulanti, ali zapravo samo čekaš… Kad je doktor rekao da ne smijem ni do toaleta, to je za mene bio kraj. Sve sam slušala”, ističe Olja i napominje da je izuzetno važno slušati savjete ljekara.
“Nakon izlaska sam krenula na razne pretrage. Nije bio nasljedno, Bogu hvala. Šta je uzrok – ne znam, ali razmišljam samo da to ostane iza mene”.
20 dana provedenih u bolnici shvatila je kao svoj zadatak, jer je odavno već “zacrtala” da će živjeti između 92 i 96 godina.
“Ja sam zacrtala davnih dana da ću živeti između 92 i 96 godina, sve ostalo mi je prepona koju treba da preskočim. Nije stvar živjeti do 92, neko kakav će taj život da bude”.
Njena bolest uplašila je sina Pavla koji je, gledajući tatu kako plače, mislio da mama umire.
“”Mama, je li tačno da ćeš da umreš?”, pitao me je Pavle. Kad to čuješ, nije ti lako. Našalila sam se i rekla mu: “Šta ti je, znaš li ti koliko ima do 92, 96. godine?”