Ali iako je to neophodan dio rutine, ne uživaju svi u njoj. Za početak, kupovina zahtjeva donošenje bezbroj odluka i pregledavanje bezbroj polica. Da i ne pominjemo opasnosti kupovine kada ste gladni. U nastavku pročitajte šta način na koji kupujete otkriva o vašoj ličnosti i mentalnom stanju.
Ispostavlja se da vaše ponašanje prilikom kupovine namirnica zapravo otkriva više o vama i vašem mentalnom zdravlju nego što mislite. Stručnjaci iz centra za mentalno zdravlje Manhattan Mental Health Counseling (MMHC) istražili su ovu temu, a njihovi zaključci su prilično zanimljivi, piše The Kitchn.
Zašto kupovina namirnica toliko otkriva
Naizgled sasvim običan zadatak i način na koji kupujete otkriva i vaše mentalno stanje i stanje stresa.
– Način na koji se pojedinci kreću u prodavnici, od planiranja i tempa do donošenja odluka pod pritiskom, može pružiti jasnu sliku njihovog kognitivnog opterećenja, nivoa anksioznosti i emocionalne regulacije – kaže Stiven Buhvald, licencirani terapeut i stručnjak za mentalno zdravlje u MMHC-u.
– Ono što kupovinu namirnica čini tako značajnim iskustvom jeste to što ona kompresuje širok spektar kognitivnih i emocionalnih procesa u kratak vremenski period. Ljudi istovremeno planiraju, pamte, upoređuju, računaju i regulišu svoje emocije – dodala je.
Sama prodavnica i način na koji je organizovana primoravaju vas da donesete milion odluka odjednom.
– U tipičnom danu, odrasli donose oko 200 odluka vezanih za hranu, od kojih su mnoge kondenzovane u jednu kupovinu – kaže Buhvald.
Iako ste u okruženju koje je dizajnirano da ponudi obilje izbora, možete se osećati zaglavljeno, preplavljeno ili primorano da stalno donosite odluke. Kao rezultat toga, dodatni stresori iz vašeg ličnog života mogu se preliti na vašu kupovinu namirnica.
Kako kupovina utiče na mozak
U suštini, mozak može raditi prekovremeno, a sva ta stimulacija može povećati vaš nivo stresa. Buhvald objašnjava nauku koja stoji iza toga: „Ova kombinacija internog planiranja i eksternih izbora stalno opterećuje izvršne funkcije, kognitivni sistem odgovoran za pažnju, planiranje i emocionalnu regulaciju.
Kako se ovaj sistem preopterećuje, kvalitet odluka i kognitivna kontrola počinju da opadaju.“
– Taj osećaj preopterećenosti može navesti ljude da donose odluke ili kupuju stvari koje inače ne bi napravili. A da ne spominjemo da beskrajni izbori i sama veličina prodavnice takođe mogu otežati određivanje prioriteta ili pridržavanje liste koju ste napravili – ističe se.
Šta je još gore, taj osećaj iscrpljenosti i mentalnog umora može se nastaviti dugo nakon što je kupovina završena. „Kada su kognitivni resursi iscrpljeni, često sledi emocionalna disregulacija. Ljudi mogu iskusiti mentalni umor, razdražljivost, anksioznost ili frustraciju tokom ili nakon kupovine, dok se odugovlačenje ili izbegavanje mogu javiti kada zadatak djeluje previše zahtjevan.“
Šta način na koji kupujete otkriva o vama
1. Apatičan kupac:
Ako odete u prodavnicu bez plana i odlučite da improvizujete, verovatno ste već pod stresom.
„Ulazak bez jasnog plana i osjećaj preopterećenosti izborima može ukazivati na naprezanje vaših izvršnih funkcija, gde organizovanje, određivanje prioriteta i filtriranje opcija mogu postati mentalno iscrpljujući.“
Ako vam pomisao na pravljenje spiska deluje kao previše napora ili samo još jedna stavka na vašoj listi obaveza, to bi mogao biti znak da treba da procijenite šta se dešava u vašem životu.
2. Osoba koja pretražuje police:
Da li uzmete artikal samo da biste ga vratili ili vratili kasnije? Možda ste perfekcionista ili se plašite da ćete doneti pogrešnu odluku.
„Penjanje po istim policama ili ponovljeno uzimanje i vraćanje artikala može odražavati neodlučnost, previše razmišljanja ili sklonost ka perfekcionizmu.“
3. Osoba koja napušta kolica:
Da li šetate kroz prodavnicu birajući artikle samo da biste na kraju ostavili puna kolica blizu izlaza? Možda ste na kraju svojih mogućnosti.
„Napuštanje punih kolica često signalizira iznenadni talas preopterećenja ili paralize odlučivanja, gde kognitivno opterećenje jednostavno postaje preveliko za obradu.“
4. Strategija izbjegavanja gužve:
Da li kupujete rano ujutru ili posle večere, neposredno prije zatvaranja?
„Kupovina isključivo tokom mirnijih sati može biti način za upravljanje prekomernom stimulacijom, koja je često povezana sa socijalnom anksioznošću ili osetljivošću na gužvu.“
5. Impulsivni kupac na kasi:
Da li uvek uzimate nešto na kasi dok čekate u redu da platite?
„Kupovina grickalica i drugih impulsivnih kupovina na kraju kupovine je klasičan znak umora od odlučivanja, kada je mentalna energija iscrpljena, a samokontrola na najnižem nivou“, prenosi Krstarica.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, čitajte na Google News.