Mare je u razgovoru za Grand priznao šta ga pokreće da uvijek bude najbolji, a otkrio je i kako se muzika prenosi na svakodnevni život u njegovom porodičnom domu.
Šta te motiviše da uvijek budeš najbolji u tome što radiš?
„Svojoj djeci kažem svaki put kada se pozdravljamo na vratima: ‘Budi najbolji, samo se to računa’. Ali oni znaju, to nije najbolji od drugih, ne odnosi se na takmičenje sa drugima. Nego budi pred sobom miran da si učinio sve ako je do tebe. Ako je to škola i ideš u školu, potrudi se da u školi daš maksimum. Ako je to posao, takođe. To je generalno moj moto. Sebi polažem račun za ono što ja radim. Da budem iskren, uopšte me ne dotiče šta drugi rade. Drago mi je da čujem kad ljudi imaju uspjeha. To mi je uvijek milo i to me motiviše, ali bez obzira na ostatak svijeta, nekako ja sa sobom vodim tu računicu da li sam ja uradio ono što je domene, a bilo je najbolje u datom trenutku“.
Kako uspjevaš da se organizuješ sa brojnim obavezama u studiju, snimanjima, odvođenjem najmlađeg sina na aktivnosti, kažu da si radio i „kao taksista“?
„Ove godine sam baš mnogo radio i biću iskren, nisam mogao mnogo vremena da im posvećujem u tom smislu. Mi imamo naše rituale kada se viđamo, i način na koji se viđamo. Dajemo prednost kvalitetu u odnosu na kvantitet. Znači da ono vrijeme koje provodio zajedno zaista bude ispunjeno kvalitetom prije svega. Jako smo bliski, često se čujemo i važne razgovore nekada moramo i telefonom da obavimo. Ali to je tako, prosto navikli smo se na to. Tako da sam ove godine više vremena proveo sam sa sobom, pošto je moj posao samački, u studiju“.
Kako izgleda taj unutrašnji monolog, Mareta sa Maretom?
„Pa meni je dobro, da budem iskren. Meni je jako dobro kad sam sam sa sobom, ovo nije posao definitivno za ljude koji nisu OK sa sobom. Zato što moraš mnogo puta, pogotovo kad radiš za nekoga i kad imaš usađeno vaspitanje i odgovornost što ti neko da povjerenje da mu ti radiš. Često se to zvalo projekat ranije, što nije daleko od istine, pogotovo kad praviš novog pjevača. To je ozbiljna odgovornost. Ili imaš ljude koji su imali dva-tri neuspjela pokušaja pa dolaze kod tebe sa idejom da ćeš ti da im doneseš nešto. Ili već velike zvijezde koje zadržavaju kontinuitet. Ne postoji uopšte izgovor da radiš nešto na pola i onda ja svaki puta sa sobom imam to, da dam sve od sebe, da ne razočaram prije svega te ljude, a ni sebe. A onda na kraju ni tržište. Meni je OK sa sobom. Naporan sam samom sebi ponekad, ali je to u redu“.
Na koji način rešavaš tu „napornost“, da li ti supruga Ksenija pomaže u tome?
„Ksenija uglavnom dolazi u nekim finalima pošto često koristim njene studijske usluge u smislu sviranja violine i pratećih vokala gdje je najbolja ubedljivo. Što se tiče samog stvaranja aranžmana, kompozicije, teksta, zavisi šta radim, tu moram bukvalno da budem sam“.
Da li ti je Ksenija dala nekad neku sugestiju, ili pohvalu u vezi sa tvojim učešćem u „Nikad nije kasno“?
„Mislim da ona kada vidi situaciju vjerovatno zna šta ću i da kažem, tako da nismo imali tu vrstu korektivne analize. Ona je vrlo spokojna da ja neću da napravim ništa što ne treba. U principu se ne miješamo jedno drugom u posao. Ne zato što postoje kao neke zabrane, već ja imam puno povjerenje kada je njen posao u pitanju, a tako je i sa njene strane“
Ali sigurno je nasmiješ kao i gledaoce nekim svojim komentarima?
„Drago mi je kad god uspijem da izazovem osmjeh, da li je to komentar ili šta god. Ja sam zaista srećan zbog toga jer danas je to „najskuplja stvar“, osmjeh. Moj kum Andrija Milošević to ogromno bogatstvo nosi sa sobom. Gdje god se pojavi, ljudi stave osmjeh na lice. To je zaista veliko bogatstvo kojim su samo neki podareni, da mogu kod drugih da izazovu takvo osjećanje. Tako da kad ja nešto slično uspijem, ja sam zaista srećan zbog toga“.
Prije nekoliko godina si zapjevao u jednoj emisiji, da li ćeš možda ponovo nešto tako da uradiš u 11. sezoni?
„Siguran sam da hoću“.
Znači nikad nije kasno da postaneš pjevač?
„Ne zato što imam neke pjevačke ambicije, već mislim da ne bi bilo loše da ja ponekada i nešto sasvim novo napravim u ovoj emisiji. Tako da da, i Žile je za to , tako da mislim da ćemo praviti neke interesantne stvari u budućnosti“.
Šta misliš kakve bi komentare dobio?
„Šta znače komentari? Ti nekako znaš da li si napravio nešto dobro ili loše. Loših komentara uvijek ima, prosto ima ljudi koji se bave samo lošim komentarima. Meni je žao tih ljudi, baš mi je žao. Konstruktivna kritika je jedno, pogotovo što danas svako ima mogućnost da uputi tu kritiku i da se ona čuje. To ima smisla. Ali nešto po „difoltu“ mrzeti, blatiti bez ikakvog uzimanja u obzir bilo čega, po meni to nije ni za komentar“.
Mislili smo na komentare u smislu savjeta?
„Kažem, nemam ambicije sad kao da idem po tezgama da pjevam“.
Šta si poslednje pjevušio Kseniji?
„Više ona meni pjeva zato što to mnogo bolje radi od mene i ona prosto po cijeli dan pjeva. I to je dobar indikator da je sve u redu u kući. Dok ona pjeva, zviždi, onda je meni sasvim OK da slušam (smjeh).“
Šta je obično na repertoaru?
„Ona zaista ima širok repertoar, pokriva sve od zapadnih sjajnih kompozicija do čak nekih izvornih pjesama. Uživanje je nju slušati, al’ nikako nju da natjeram da nešto napravi. NIje do sada imala nikakvu ambiciju po tom pitanju“.
Znači kod tebe je u kući „od Silvane do Nirvane“, kada je riječ o muzici?
„Realno. I dijete nam je jako muzikalno. Najčešće on pjeva i to radi sjajno. Uživamo kada njega čujemo da pjevuši, da zviždi, a to radi otkad je beba bio, bukvalno. To nam je najlepša muzika u kući“.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, čitajte na Google News.