Rekli bi sasvim logično jer je uništena saobraćajna infrastruktura. Željezničari to znaju šta je sa tehničkog aspekta i imaju, ili bi trebali da imaju, odgovor.
Radi se o jednom veoma organizovanom sistemu sa stogodošnjom poslovnom tradicijom. Ono što je snašlo željeznicu i privredu koju prati željeznice je više od materijalne štete koja se desila na pruzi prema luci Ploče. Gubitak kapitala je uništio željeznicu i GIKIL Lukavac.
U tome su učestovali domaći i strani faktori. Zato priča o čekanju da se popravi pruga je trebala da bude na nivou većeg tekućeg održavanja. Sve drugo što se dešava je nepotrebno i šteti. Suština problema je u načinu poslovanja. Rezultat toga je gubitak kapitala koji se može izmjeriti milijardama KM. U slučaju željeznice to je poznata priča. Kada je u pitanju GIKIL Lukavac sve je zamagljeno tajnom.
Ne zna se struktura vlasništva, niti su detektovani uzroci gubitka kapitala. Sve u svemu tužna je priča o željeznici, rudnicima i industrijskim preduzećima. Svi imaju zajedničku bolest koja se zove gubitak. Kumulirani gubici su posljedica loše poslovne i ekonomske politike. Tragedija je u tome što stanje postaje sve gore. Zato su nam stope rasta DBP-a 2-3% na godišnjem nivou.
Privreda stagnira, umjesto da raste stopama od 8 do 10% godišnje. Samo se gubici kumuliraju. Kapital se topi.