FZO je na kraju prošle godine bankama dugovao oko 178 miliona maraka.
U Fondu kažu da se suočavaju sa manjim prilivom sredstava u odnosu na planirane i da to može da utiče na finansijsku stabilnost zdravstvenog sistema.
Kažu da su od početka ove godine izostali očekivani efekti od povećanja plata i minimalne plate, dok su s druge strane značajno povećana prava osiguranika.
“Troškovi za finansiranje zdravstvene zaštite kontinuirano rastu i samo u 2023. godini su povećani za 118 miliona KM u odnosu na 2022. godinu. Najveći rast troškova ostvaren je kod finansiranja bolničke i primarne zdravstvene zaštite, troškova lijekova, te po osnovu refundacije neto plate za vrijeme bolovanja“, kažu u FZO RS.
Objašnjavaju da su povećana prava trudnica, oboljelih od malignih bolesti gdje se plata isplaćuje u 100 odsto iznosu i slično.
Kažu i da je negativan trend odnosa prihoda i rashoda posljedica je i smanjenja stope doprinosa za zdravstvo sa 12 na 10,2 odsto jedan od uzroka pada priliva sredstava zbog čega su godišnji gubici oko 111 miliona KM.
Jedan od najvećih problema, dodaju, i dalje su dugovi za doprinose koji iznose 177 miliona KM.
“Kada ne bi postojali dugovi prema Fondu, ne bismo ni imali potrebu da se kreditno zadužujemo. Planiranim kreditnim zaduženjem, ukupan iznos otplate kredita na godišnjem nivou će iznositi 6,43 odsto redovno ostvarenih prihoda, što je manje nego što je dozvoljeni limit koji iznosi 18 odsto od redovnih prihoda“, kažu u FZO.
Ističu da je u protekle dvije godine otplaćeno više od 80 miliona KM kredita, dok će u ovoj godini otplatiti oko 51 milion KM.
U FZO tvrde da novi planirani kredit neće ugroziti njihovo poslovanje i dodaju da će uskoro biti sproveden postupak javne nabavke za izbor najpovoljnije banke.
Inače, FZO RS se kontinuirano zadužuje svake godine.
Njihov dug je na kraju prošle godine je bio 178 miliona i za oko 1,7 miliona je bio manji u odnosu na godinu ranije.
Najveći kredit FZO je podigao prije nekoliko godina kod Unicredit banke u iznosu od 133 miliona maraka. Taj kredit korišten je, između ostalog, za refinansiranje obaveza i uvođenje IZIS-a, piše Capital.ba