Ovogodišnja manifestacija koja je održana na Salašu 137 na čeneju kod Novog Sada, u Srbiji, okupila je tridesetak ekipa, a drugo mjesto osvojila je ekipa Šidske kobasicijade, dok je treće mjesto otišlo ekipi „Živa i sinovi“. Drugoplasirana i trećeplasirana ekipa dobili su po zemljani ćup za kuvanje graha, s tim da su drugoplasirani dobili veći ćup, javlja Anadolu.
Miša Madacki, predsjednik žirija ovogodišnjeg Bean festivala, navodi da je ove godine bila žestoka konkurencija te je razlika između prvoplasiranog, drugoplasiranog i trećeplasiranog po dva boda.
U izjavi za AA Madacki je rekao da je pasulj kompleksno jelo i da su gledali niz kriterijuma pri ocjenjivanju – da supa nije providna i da je pasulj sačuvao zrno, odnosno da se nije raskuhao.
„Što kaže, mora da bude sladak, mora da bude slan, mora da bude pikantan i da se ne može stati kad se jede“, naglasio je Madacki.
Iako poznat po učesnicima s raznih krajeva zemaljske kugle, ovogodišnji Bean festival bio je domaćeg karaktera, a razlog za to je epidemija svinjske kuge koja je uzrokovala posebne mere, pogotovo kod korištenja mesa, pa je narušena i tradicija festivala koja je učesnicima pružala mogućnost da od kuće ponesu sve sastojke.
Dragan Vukotić, osnivač Bean festivala, rekao je da je ovogodišnja manifestacija bila dovedena u pitanje zbog svinjske kuge, pa su zbog toga izostali ekipe iz okruženja, iako su danas na salašu bili, među gostima, tradicionalni prijatelji festivala iz Brčkog i Trebinja iz Bosne i Hercegovine.
Bean festival održava se u okviru Rogalj festivala, na kom je predstavljeno puno seoskih festivala po Vojvodini koji se organizuju tokom godine, a koji su manje poznate široj populaciji.
U okviru festivala održane su i ravničarske igre, a nadvlačenje konopca izazvalo je najveću pažnju.
„Osnovni cilj i moto Roglja je da skrene pažnju na male sredine, na sela, na opstanak života na selu kroz promociju seoskih manifestacija. Jer svako selo ima manifestaciju, neki nisu doprli do medija, a zavređuju. I mi pokušavamo da to prezentujemo“, naveo je Vukotić.
Naziv za ovaj festival, kako objašnjava, jeste to što rogalj predstavlja na selu – to je ćošak na kom se nalazila oglasna tabla, i gde su se ljudi okupljali da proveraju cene namirnica i ko prodaje kuće i pošto, ko je umro, ko se ženio, ko je se rodio…
„Rogalj je bio mjesto susreta. Zato smo i uzeli taj naziv. I ovo smatramo mjestom susreta za jednu takvu grupaciju. U eri modernog i savremene internet-komunikacije i naše svakodnevnice, mislim da je ovo može da je jedan korak u nazad. Ali mi jesmo festival koji želi korak u nazad. Da malo zakočimo ovaj urbani i brz način života. I zato i želimo da posjetioci Roglja, kao i izlagači, uživaju ovom danu, i bar na trenutak i da se malo vratimo u neka bolja vremena, da se u ovom ambijentu malo resetujemo“, rekao zaključuje je Vukotić.