Drugim riječima, da bismo ostali u dobroj formi, ne bi trebalo da ga prekoračimo.
Međutim, svaka osoba ima drugačiji metabolizam. Neki mogu da jedu više od norme i da se ne ugoje, a drugima je dovoljno da prođu pored torte i da postanu deblji. Šta da se radi?
Zbog takvih slučajeva, osmišljen je takozvani kreker test, koji ćemo vam otkriti.
Autor kreker testa je genetičar i doktor medicine Šaron Moalem (Sharon Moalem). Prema njegovim rečima, ovo je najlakši način da saznate koliko dobro vaše telo vari ugljene hidrate, a shodno tome, koliko i kojom brzinom treba da jedete, u zavisnosti od vaše genetike.
Potrebni su vam samo neslani (ili što manje slan) kreker i štoperica.
Prije nego što počnete, pokušajte da ispunite usta sa što više pljuvačke. Zatim uzmite kreker, zabilježite vrijeme i počnite da ga žvaćete.
Žvaćite sve dok kreker ne promeni ukus i postane sladak.
Obratite pažnju na vrijeme. Ako se ukus krekera nije promijenio nakon 30 sekundi od početka žvakanja, onda prekinite test.
Vrijeme od početka žvakanja do trenutka kada se ukus promenio govori o brzini vašeg metabolizma:
0–14 sekundi – potpuno;
15–30 sekundi – umereno;
više od 30 sekundi – ograničeno.
Šta znače ovi rezultati i zašto se ukus promijenio?
Naučnik objašnjava da varenje počinje mnogo prije nego što hrana dospe u želudac. Naša pljuvačka sadrži enzim amilazu, koji razgrađuje složene molekule skroba u jednostavne šećere (zbog čega se ukus krekera i menja u sladak). Kod nekih ljudi je koncentracija amilaze i do 50 puta veća od prosječne, dok je drugi gotovo i nemaju.
Rezultati u prvom redu ukazuju na visoku koncentraciju amilaze u ustima. Osoba koja ima takve pokazatelje može da pojede višestruku normu (više od 130 grama ugljenih hidrata na dan) i da se ne ugoji.
Rezultat od 30 sekundi ili više ukazuje na nisku koncentraciju amilaze, što znači da se treba uzdržavati od ugljenih hidrata (pridržavati se norme), inače će neizbežno doći do nepotrebnog povećanja tjelesne težine, piše Krstarica.