Objavu Roberta Dacešina prenosimo u cijelosti:
“‘Ma nemoguće! Daj čovječe pa 21. vijek je, misliš da se ne bi prenosila stradanja uživo preko društvenih mreža i svih modernih digitalnih kanala koje imamo? Suludo je da u ovakvom jednom tehnološkom napretku kao što je doba u kojem živimo postoje bilo kakvi ratovi i stradanja, pa ko bi to dopustio?!’
Bio bi ovo moj odgovor kad god bi neko spomenuo ratove, umiranja, masovna ubistva i genocide i pitao me šta mislim da li je moguće da se opet desi neki rat za našeg života.
Upravo u ovom trenutku, besramno se ruše redovi ženevske konvencije, ljudska prava su dobila jedan potpuno besmislen oblik, životi nemaju nikakav značaj i iako iz dana u dan postajemo sve tehnološki napredniji, duševno smo sve jadniji jer zbog sile i gladi za moći ne gledamo šta je pred nama. Jedna nacija upravo nestaje.
Najviše mi je žao sve nevine djece koja će i u slučaju da prežive sve ovo, vjerovatno imati traume čitav svoj život, zarad stvari koje ni krivi ni dižni nisu birali.
Nisam nikakav geopolitičar, ne razumijem se u mnogo stvari koje se trenutno dešavaju, ali ako nešto trenutno ne mogu da izbacim iz glave jesu sve traume i posljedice koje čekaju ovaj narod, ako ih uopšte dočekaju. Koliko će se pamtiti sve srušeni domovi, neostvarene ljubavi, nedužni životi. Svi izgubljeni snovi i sanjanja koje je neko imao dok je mirno čekao svoju smrt, u mraku. A samo zato jer je dio jednog naroda. Jer mu je sudbina odredila da tu živi.
Iako sam sebi već više puta rekao da će ova stranica biti samo o putovanjima, jer jednostavno je previše toga lošeg oko nas, ne mogu da ostanem ravnodušan. Duša me boli za palestinskim narodom s kojim sam imao mnogo puta prilike da se družim, pričam i posjetim baš u njihovoj zemlji, i zato se zaista, i sveg srca nadam da će ovo zlo ubrzo da se završi”, napisao je Dacešin.