Sotničenko je danas na konferenciji za novinare rekao da naslov njegove kriminalističke drame može zvučati kao “policija”, ali da se može shvatiti i kao “metaforičan paradoks”.
Na ideju da snimi film “La Palisiada”, Sotničenko je došao kada je, istražujući moguće teme, saznao da je u Ukrajini devedesetih još postojala smrtna kazna, što ga je iznenadilo.
Radnja filma se odigrava 1996. godine, pet mjeseci prije uvođenja moratorija na smrtnu kaznu u Ukrajini, gdje dva stara prijatelja, policijski detektiv i forenzički psihijatar, istražuju ubistvo kolege, u čiju ženu su pre mnogo vremene obojica bila zaljubljena.
Producentkinja Valerija Sočivec je istakla da je snimanje filma smeštenog u devedesete bio lak posao za Sotničenkovu ekipu, pošto su mogli uzeti odjeću svojih roditelja, djed i baba.
“Uzeli smo mnoge rekvizite iz naših kuća. Filipova majka nas je pitala: ‘Gde je moja knjiga’?’, pošto smo i nju uzeli za film. Nije bilo teško, jer u Ukrajini i danas imamo stvari iz vremena Sovjetskog Saveza”, rekla je producentkinja.
Sotničenko je kazao da se prizori hapšenja referišu na stvarne snimke policijskih akcija, koje je pronašao po arhivama, dok je glumac Novruz Pašajev dodao da su snimali u Užgorodu, gdje postoji odgovarajuća scenografija epohe, za razliku od Kijeva koji je moderan grad.
“Kad moj lik priča telefonom sa kćerkom, to se stvarno desilo. Nedostajala mi je kćerka i pošto smo bili odsutni nekoliko nedelja tokom snimanja, Filip je shvatio šta se dešava u mojoj duši i to je iskoristio za film”, naveo je Pašajev.
Snimajući u Užgorodu, Sotničenko je odlučio da pored profesionalnih glumaca, za polovinu uloga angažuje amatere, obične ljude.
“Htio sam da imam u filmu neke zanimljive ličnosti, da posluže kao neka vrsta suprotnosti (pravim glumcima)”, rekao je reditelj.
U filmu “La Palisiada” igraju i Stepan Barabaš, Serhi Luzanovski, Oleksandr Mavric, Andrij Žurba, Oleksandr Parkomenko, Valerija Olejnikova, Olena Mamčur, Oleksandr Malejev i drugi.