Na otvaranju konferencije “IGES 2024: Geoekonomija zapadnog Balkana i regionalna saradnja” Turčalo je rekao da mi čak i ne pokušavamo da promijenimo svoju geopolitičku poziciju što bi jedino bilo moguće ubrzavanjem integracijskih procesa, ali političke elite nisu spremne da usvajanjem budžeta ispune minimum uslova da postanemo dio Plana rasta za zapadni Balkan.
Naglasio je da retorika koju koriste političari uopšte nije vezana za evropske integracije jer bi to trebalo uključivati teme poput ekonomije, borbe protiv korupcije i nezaposlenosti, što očigledno nije slučaj.
Profesorica na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu Azra Hadžiahmetović navela je da su regionalna saradnja, fokus na ekonomske integracije i jačanje ekonomskih kapaciteta svih zemalja regije od izuzetne važnosti za sve u okruženju.
– Za BiH je to posebno važno jer bi predstavljalo stimulans za poboljšenje ekonomskih performansi koje su po pitanju rasta, nezaposlenosti i inflacije najlošije u regiji – rekla je Hadžiahmetović.
Pojasnila je da je u ovom momentu budžet veoma važan zbog trasferiranja prve tranše iz odobrenih sredstava Plana rasta za zapadni Balkan koju bi trebala dobiti svaka zemlja regije, ali da BiH nažalost nema usvojen budžet.
Evropska komisija usvojila je novi Plan rasta za zapadni Balkan krajem 2023. s ciljem donošenja nekih od koristi članstva regionu prije pristupanja, jačanja ekonomskog rasta i ubrzavanja prijeko potrebnog socioekonomskog približavanja. U tu svrhu je predložen novi Instrument za reforme i rast za zapadni Balkan vrijedan šest milijardi eura za period od 2024. do 2027.
Program današnje konferencije je podijeljen na dvije sesije od kojih je prva “Ekonomske pozicije globalnih i regionalnih aktera na zapadnom Balkanu”, dok je naziv druge sesije “Može li plan rasta EU ubrzati euroatlantske integracije?”.