Sve ovo možete vidjeti i doživjeti usred Kopra, ili Kapodistrije, lučkog grada na Jadranu, na granici Slovenije i Italije. Samo treba imati keša, piše Srpskainfo.
U Kopru, nema čega nema, pa i ukusne hrane raznih vrsta: od pravih kranjskih kobasica, do italijanske pice, kanelona, pasta, kroasana, istarskih tartufa…
Ali nedaleko od koparske luke gostima je na raspolaganju i prava sarajevska roštiljnica, ili kako su je vlasnici nazvali “čevabdžinica”, dakle sa “tvrdim č”, “Sarajevo 84”.
Moto ovog lokala je “kot je nekoč bilo” ili u prevodu – kao što nekad bijaše.
I meni je u skladu sa nazivom firme: ćevapi, pljeskavice, sudžukice, plus jela “na kašiku”, kao što su bosanski lonac, prebranac, begova čorba, a ako imate sreće, pa dođete u pravi dan, nađe se i poneka sarmica.
Sve je to upakovano u odgovarajući ambijent, kojim dominiraju pločice sa “narodnim mudrostima” tipa: “Gdje ti mnogo obećavaju, malu torbu ponesi”, ili “Kad pametniji popušta, budale vladaju”.
Ipak, naupečatljivije su poruke “kad nešto imaš pa nemaš, to ti je Jugoslavija”, i ona glavna “demokratiju nemamo, uzmite nešto s roštilja”.
A tu su i stare jugoslovenske registarske tablice, i koparske i sarajevske.
Kad se sve ovo uzme u obzir, očekivalo bi se da u ovu roštiljnicu zalaze samo “naši”: studenti, šoferi i lučki radnici, koji su na slovensko primorje stigli iz BiH, Srbije i Sjeverne Makedonije i to u priličnom broju.
Očekivalo bi se, ali nije baš tako.
– Dolaze Slovenci, ima ih čak i više nego naših, valjda vole ovu našu hranu. A dođu i Italijani koji žive u Kopru – kaže simpatična konobarica Alma, koja zajedno sa zemljakom, koji radi za roštiljem, predstavlja cjelokupni personal lokala.
Kolege sa portala Srpskainfo uvjerile su se da je tako, jer svi gosti koji su svratili za vrijeme njihove posjete, bili su Slovenci: oni koji jedu u roštiljnici i oni koji su tražili ćevape “za ponijeti”.
– Hrana je dobra, a nije skupa, često dolazimo – rekla je jedna Slovenka za Srpskainfo.
Šta na koparskom jeziku znači “nije skupo” otkrivaju cifre u “merak meniju”, kako su maštovito nazvali jelovnik u koparskoj roštiljnici.
Ćevapi 7,60 eura ili u prevodu 15 maraka, bosanski lonac oko 5 eura ili desetak maraka, teleće kobasice, zvane sudžukice, 8,30 eura, što će reći skoro 17 maraka i mesna plata od 23,5 eura ili … pravo bogatstvo u markama.
Možda je skupo, kad se gleda iz Banje Luke ili Sarajeva, ali Kopar je u Evropskoj uniji, pa su i cijene, logično, evropske.
Ipak, kad je plaćanje u pitanju, ovdje važi pravilo koje nije baš evropsko, nego više, onako balkansko.
Naime na ulazu u roštiljnicu gosti su na tri jezika – slovenačkom, italijanskom i engleskom – ljubazno upozoreni da svoj račun ne mogu platiti karticom. Samo kešovina, molim lijepo!