Višković je kazao da se ne može ići dalje u usvajanje budžeta BiH dok se to pitanje ne riješi.
“Ne možete preskakati bitne stvari. Imamo na stolu pare koje propadaju i koje nam trebaju, a treba da se odreknemo entitetskog glasanja, kao i da nam ostanu strane sudije u Ustavnom sudu, te da i dalje poštujemo odluke tog suda, koje su više političke, a ne pravne”, rekao je Višković za televiziju “K3”.
On je kazao da će usvajanjem Plana rasta i prihvatanjem svih 113 mjera, EU dati BiH 70 miliona eura, od čega oko 26 miliona pripada Republici Srpskoj, dok blokirano stoji oko 100 miliona eura.
Višković je kazao da je, kada je krenula priča o planu rasta BiH, od 113 mjera oko 50 bilo neusaglašenih.
“Sada smo došli do 110 usaglašenih mjera od 113, što je više od 98 odsto, ali nam je rečeno da od tri mjere koje su ostale neusaglašene dvije predstavaljju crvenu liniju preko koje se ne prelazi, a to je Ustavni sud i entitetsko glasanje”, naveo je Višković.
On je rekao da je vlast Republike Srpske učinila dodatne napore da se dođe do toga da i u datom momentu budu prihvatljive preostale tri mjere, a to je Ustavni sud, entitetsko glasanje i zajednički uslužni centar.
Višković je rekao da se onda pojavio novi problem, a to je pitanje usvajanja budžeta na nivou zajedničkih institucija.
“Republika Srpska je još krajem decembra prošle godine glasala za usvajanje tog budžeta, ali to sada koči Federacija BiH, jer je preduslov, koji treba ispuniti prije nego što budžet dođe pred Savjet ministara na usvajanje, bio da se raspodjele blokirana sredstva na nivou BiH”, kazao je Višković.
On je naveo da u ovom momentu ta sredstva iznose 600 miliona KM, odnosno oko 300 miliona evra.
Višković je rekao da sredstva od akciza na gorivo iznose oko 260 miliona KM, te da su to sredstva za puteve i auto-puteve u oba entiteta.
“Od 260 miliona Srpska bi trebala da dobije više od 100 miliona i to je bilo čak i dogovoreno, odnosno da koeficijenti preraspodjele umjesto 61 i 39 budu 64 i 36 za FBiH i Srpsku, ali to još nije realizovano”, rekao je Višković.