Lubenica je bogata magnezijumom, kalijumom, kalcijumom, cinkom, gvožđem, bakrom, kobaltom, jodom, vitaminima C, A, grupama B i folnom kiselinom.
Dinja sadrži kalijum, kalcijum, natrijum, magnezijum, sumpor, gvožđe, jod, vitamine A, C, E i grupe B. Hranjive materije se bolje apsorbuju kada se voće konzumira odvojeno, pa dinju i lubenicu ne treba miješati.
Važna je kontrola porcije
Porcija od 300 do 500 grama dnevno neće da uzrokuje prejedanje i neće štetiti zdravlju gastrointestinalnog trakta. Preporučuje se da jedete lubenicu i dinju u prvoj polovini dana.
To će pomoći u izbjegavanju večernjih skokova nivoa šećera u krvi i poremećaja sna, piše Žena Blic.
Ko bi trebalo da bude oprezan?
Umjerene količine lubenice ne predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik za većinu ljudi, no neki bi trebalo da budu oprezni.
Prije svega dijabetičari. Lubenica je voće s prirodnim sadržajem šećera. Osobe s dijabetesom moraju unaprijed da planiraju unos ugljenih hidrata u svoj dnevni jelovnik.
Lubenicu je bolje konzumirati cijelu nego kao sok jer se cijeđenjem uklanjaju vlakna pa tijelo lakše apsorbuje šećer. To može povećati rizik od skokova glukoze.
Takođe, neki mogu razviti simptome alergijske reakcije, poput osipa, otoka i otežanog disanja, nakon što pojedu lubenicu. Ako se to dogodi, osobi je potrebna pomoć ljekara jer alergijska reakcija ponekad može da dovede do anafilaksije – stanje opasno po život.
Dijabetičari i bolesnici koji uzimaju beta-blokatore, lijekove za srčane bolesti, treba da budu oprezni pri jedenju dinje. Dinja osigurava oko 10 odsto dnevnih potreba za kalijumom, a beta-blokatori mogu uzrokovati povećanje nivoa kalijuma.
Osobe koje uzimaju beta-blokatore trebalo bi dinju da konzumiraju u umjerenim količinama jer visoka nivo kalijuma može dovesti do oštećenja bubrega.
Takođe, svi koji imaju problema s bubrezima trebalo bi da se posavetuju s ljekarom prije nego što povećaju unos hrane bogate kalijumom, poput dinje.