Dok nam i dalje životni pješčani sat curi, mi smo već odrasle osobe. Da li smo same ili imamo nekog, mi znamo šta želimo. Ne padamo više na maske zaljubljenih tužnih pajaca i veselih klovnova, jer znamo šta očekujemo od života ili partnera. Oni su skloni dramama, nas to više ne zanima. Skloni su konfliktima i pokušaju da nas naprave napetima. Za nas je to prevaziđeno i ne zanima nas. Oni nikada neće imati dušu i razumjeti ostvarenu ženu, i ne znaju da nas ne povređuju, jer nas sada zanima topao dom i udoban, dobra knjiga, meko ćebence dok tiho svira muzika koju mi biramo i možda osoba koja zna kakvu kafu pijemo.
