Plator Avdiu iz KDI-ja je istakao da je lobiranje šire od samog diplomatskog lobiranja za priznanje zemlje te je neophodna transparentnost i polaganje računa u toj oblasti, koja se obično vrši van zemlje i vaninstitucionalno. Avdiu je kazao da na Kosovu ta oblast još uvek nije regulisana, ali da je dobra vijest da je Skupština Kosova zadala sebi kao jedan prioriteta zakonsko regulisanje lobiranja.
Šef odjeljenja za vladavinu prava i pravnog sektora iz Kancelarije Evropske unije na Kosovu Jarmo Helppikangas je istakao da je lobiranje veoma česta aktivnost u sistemima koji se zasnivaju na demokratiji i zajedničkim odlukama državnih institucija. On je rekao da je lobiranje svakako legitimno kao aktivnost i da mora imati određen kodeks ponašanja i određen način kako to treba da se radi.
“Institucije moraju održavati otvoren i transparentan dijalog s udruženjima i civilnim društvom, jer je to obaveza EU-a i korisno je za svaku zemlju koja želi u Evropsku uniju. Kao što znate, u EU nema mnogo zemalja u kojima je sprovedeno zakonodavstvo za ovo delovanje, mnoge zemlje zadržavaju se na samoregulaciji, ali ono što je još važnije je da su nam ti propisi potrebni s jasnim pravilima”, rekao je Helppikangas.
O najboljim evropskim praksama regulacije lobiranja govorio je Raphael Kergueno iz Transparency International EU, dok su o situaciji na Kosovu govorili neki od poslanika Skupštine Kosova.
Šefica poslaničke grupe vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari-Lila rekla je da je u zemljama u kojima postoji duža praksa regulisanja lobiranja mnogo više regulisan finansijski faktor, vrijeme i drugi resursi koji podržavaju lobiranje.
“Mislim da je to veoma složen proces i zbog činjenice da govorimo u ime Skupštine, ali danas su zakonske inicijative više od 90 posto od strane Vlade Kosova. U Skupštini tada postoje neke mogućnosti regulisanja ili amandmana, ali se sadržaj ne mijenja mnogo”, rekla je Kusari-Lila.