Kamatna stopa za refinansiranje banaka će iznositi 4,25 posto, a za kredite komercijalne banke plaćat će ubuduće kamatu od 4,5 posto. Ekipa BHRT-a istražila je kakvo je stanje u Bosni i Hercegovini kada je u pitanju podizanje kamatnih stopa. Ima li razloga za zabrinutost?
Bosna i Hercegovina je poprilično samostalna i nije uvijek vezana niti za jedan sporazum s Evropskom centralnom bankom ili Američkom centralnom bankom da bismo odmah osjetili rast kamatnih stopa koje su ponovno na globalnom tržištu povećane.
Ipak, za našu zemlju je najvažnije pratiti monetarnu politiku Evropske centralne banke, budući da nam je cilj postati članicom EU. Zato se s velikom pozornošću ovih dana prati rigorozna politika ECB-a za održavanje inflacije, jer je predsjednica Evropske centralne banke rekla da će podići referentnu kamatnu stopu, doduše preventivno, kako bi cijela Evropa ostala s inflacijom u okvirima od 2 posto godišnje. Bosna i Hercegovina je sada u daleko povoljnijem položaju.
“Posljednja informacija, za šest mjeseci da je inflacija sišla za 4,2 posto. Ali nemojte zaboraviti da je kraj godine završen sa 14 posto. Dakle, ništa nismo radili, inflacija je pala sama od sebe. Mislim, nije sama od sebe pala, ali tržišna kretanja su takva da je došlo do pada inflacije, što ne znači da isto tako iznenada ne može skočiti, jer mi nemamo instrumente da to spriječimo”, kaže ekonomski analitičar Željko Rička.
No, svaki skok, ukoliko bi se odrazio na Bosnu i Hercegovinu i rast kamatnih stopa, građani bi teško prihvatili.
Međutim, za sada zabrinutosti ne bi trebalo biti, rekao je nedavno u programu BHRT-a Jasmin Mahmuzić, direktor Agencije za bankarstvo Federacije Bosne i Hercegovine. On smatra da je alat podizanja kamatnih stopa koji koristi ECB razumljiv, ali da takav pristup za sada ne važi i za Bosnu i Herecgovinu.
“Naš cilj jeste da te određene rizike koji mogu nastati zbog povećanja kamatnih stopa ECB-a, zbog povećanja EURIBOR-a, pokušamo da držimo izvan Bosne i Hercegovine. Jer, naš stav je da inflacija koju imamo u Bosni i Hercegovini nije nastala u BiH, uvezena je. Razlika između inflatorne stope u BiH i one u EU je zbog naših nekih slabosti koje mi imamo i taj neki pasivni pristup koji mi trebamo da imamo, kojeg se mi držimo i mislimo da je ispravan. Ispravan, jer želimo da sačuvamo stabilnost”, rekao je Mahmuzić.
Željko Rička smatra da banke koje su na bosanskohercegovačkom tržištu za sada nisu ni spremne dizati kamatne stope, jer svako povećanje kamatnih stopa zasigurno bi ugrozilo vraćanje kredita.
“Nismo nigdje u sistemu, da moramo slušati neku članicu sistema. Nego imamo svoju Centralnu banku koja na neki način, dogovorno, s domaćim bankama vodi politiku jednog mirnog prevazilaženja potencijalnih problema. Bilo bi jako dobro da to tako sačuvamo jer ne bismo ugrozili bankarski sistem. Veće promjene kamatnih stopa bi sigurno ugrozile bonitet banaka”, smatra on.
Ono što je još u ovom trenutku povoljno za Bosnu i Hercegovinu je što je kretanje naših roba i usluga uglavnom vezano za evropsko tržište. Tako da, dok je god ovakva politika Evropske centralne banke dovoljno aktivna u borbi protiv inflacije, i Bosni i Hercegovini će biti dobro.