Zapravo se radi o superračunarskim centrima koji sadrže stotine hiljada specijaliziranih AI procesora(grafičkih čipova GPU-a). Oni su neophodni za treniranje velikih AI modela, sistema koji se koriste uoblastima kao što su medicina, industrija, nauka, klima i sigurnost.
Ukupna planirana ulaganja u ovih pet velikih fabrika iznose oko 20 milijardi eura, pri čemu bi većinu,barem 65 posto, finansirao privatni sektor, dok bi preostali dio došao iz javnih sredstava, uključujući iEU fondove. Projekti će se realizovati kroz saradnju države, kompanija i naučnih institucija, čime se želiosigurati i konkurentnost i društvena odgovornost.
Za razliku od tradicionalnih podatkovnih centara, ove fabrike imaju jasne kriterije koje moraju ispuniti:visok nivo energetske efikasnosti, sigurnost podataka i pristup manjih aktera poput startupova iuniverziteta. To znači da će se infrastruktura koristiti ne samo za komercijalne svrhe velikih kompanija,već i za otvorenu i odgovornu naučnu i društvenu primjenu.
Jedna od najvažnijih karakteristika projekta jeste njegova orijentacija ka održivosti. Planirano je datoplota koju generišu serveri ne ide uzalud, već da se koristi za grijanje domaćinstava putem urbanihsistema daljinskog grijanja. Tako se tehnologija direktno povezuje s ekološkim ciljevima, čime sepokazuje da digitalizacija i dekarbonizacija mogu ići ruku pod ruku.
Pored tehnološke i energetske strane, u fokusu projekta je i čovjek. Ove fabrike su dio šire evropskestrategije digitalnog humanizma, što znači da se vještačka inteligencija razvija na način koji poštujeljudska prava, etiku i društvenu jednakost.
Zahvaljujući ovom projektu, očekuju se značajne investicije, otvaranje visoko kvalifikovanih radnihmjesta, te stvaranje novih prilika za saradnju unutar evropskih inovacijskih klastera. U mnogimzemljama već se formiraju konzorciji koji kandiduju svoje gradove za jednu od pet lokacija.
Jedan od gradova koji želi ugostiti jednu od AI gigafabrika je i Beč. Austrijska prijestonica zvanično jepodnijela zajedničku kandidaturu u saradnji savezne vlade, gradske administracije i privrednog sektora,s ciljem da privuče ovu visokotehnološku infrastrukturu i pozicionira se kao regionalni lider u oblastivještačke inteligencije.
Odluka Evropske komisije o tome gdje će biti smještene velike AI fabrike očekuje se krajem 2025.godine, a prvi centri bi trebali biti operativni do 2028. godine.
Umjesto da zavisi od digitalnih centara u SAD-u ili Kini, Evropa ovim projektom želi postati samostalanigrač u razvoju vještačke inteligencije, na način koji je odgovoran prema društvu i okolišu. AI fabrikenisu samo veliki serveri, one su temelj za novu digitalnu budućnost Evrope.