Naime, ona je svoj kreativni hobi pretvorila u mali bizins koji bi, u vremen pred nama, mogao prerasti i u nešto više.
Na vrlo kvalitetan i maštovit način ona dizajnira tradicionalne bosanskohercegovačke narodne nošnje za lutke.
Pitamo je od kuda ljubav prema ovom poslu.
Moja nana je bila članica folklorne sekcije više od 40 godina, kaže Esma Gljiva. U folkloru danas, pored mene, igraju moja mama i braća. Jednostavno, volim folklor i otuda kreće ljubav prema našoj tradiciji i narodnim nošnjama. Od prije godinu i pol dana ovaj hobi me sve više i vše zaokuplja. Potražnja onih koji neku od lutaka žele imati u svojoj kolekciji sve je više i više tako da jedva stižem da ispoštujem sve narudžbe. Moje prve lutke otišle su mojim drugaricama, mojim komšijama, djevojčici Ajni. Imam na Instagramu i Facebook svoju stranicu esmama_radionica. U svemu mi pomaže mama. Lutke prodajem po simboličnoj cijeni. One ženske su 30, male 15, a muška 50 konvertibilnih maraka. Oblačim ih u više narodnih nošnji među kojima su Muslimanska, Katolička, Pravoslavna, Linđo i Glamoč. Mušku lutku oblačim u Muslimanku narodnu nošnju. Neke od njih sam poklonila Udruženju “Pomozi.ba”, svojoj školi i drugoj djeci koja bi voljela da ih imaju a nemaju sredstava da ih kupe.
Planiraš li da nakon završetka škole ovo preraste u profesionalni bizins?
– Razmišljala sam o tome. Ko zna šta vrijeme nosi.Ukoliko do toga dođe planiram dodati još nekih sitnica te počnem raditi nošnje za odrasle. Možda u nekoj od tih nošnji, sa Kulturno umjetničkim društvom “Vogošća”, i sama zaigram na nekoj od festivalskih manifestacija na kojima se promoviše bosanskohercegovačka tradicija, kaže Esma Gljiva.