“Predavači su eminentni stručnjaci iz Srbije i Izraela, a moto Programa obuke je ‘Učite od najboljih'”, kazao nam je Nemanja Ilić, gensek INIS-a, te dodao da je za potrebe Festivala nauke 2020. INIS s partnerima, Matematičkim fakultetom, Univerzitetom u Beogradu i softverskom kompanijom Tehnološko partnerstvo, predstavio tri integrisane aplikacije.
“Prva je baza podataka za terorizam i organizovani kriminal, poznata kao TOC pretraga, druga je za prepoznavanje lica i oblika, a treća je aplikacija za sigurnu kriptokomunikaciju. Sinteza je demonstrirana kroz simulaciju nauke i prakse, što u velikoj meri doprinosi izuzetno efikasnoj borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala”, rekao nam je Ilić.
Jedna u nizu aktivnosti Instituta i partnera je i administriranje jedne od najvećih istraživačkih baza podataka o terorizmu i organizovanom kriminalu u javnom domenu TOC search – Terrorist and Organized Criminal Search Data Base…
Našli smo se ispred najveće karte terorizma na ovim prostorima, gdje su prikazane grupe, organizacije, pojedinci, akcije koje su izvodili. Zašto, pitamo prof. dr. Darka Trifunovića, direktora INIS-a.
„Da studenti koji pohađaju protivterorističke kurseve razumeju da se tu ne radi o jednom čoveku. Radi se o dobro organizovanim mrežama koje su usmerene na to da sruše naš način života i da nam nasilno dovedu neke druge stvari. Kao što se uradila ova mapa terorizma, trenutno se rade i mape i iz obaveštajnih poslova i ovo je normalan način kako se izučavaju trendovi terorizma, po istom principu izučavaju se trendovi delovanja različitih službi – britanskih, američkih, ruskih, turskih… i normalno bi bilo da i studenti iz Sarajeva takođe razumeju da ne postoji, kako to na Zapadu kažu, operacija usamljenog vuka“, objašnjava naš sagovornik te dodaje da mnoge stvari koje nam dolaze i sa Istoka i Zapada nisu baš onakve kako ih mnogi predstavljaju, jer operacija usamljenog vuka podrazumijeva da ga je neko radikalizovao.
Ekstremizam dovodi do nasilja
„Pa kažu samoradikalizovao se na internetu, na društvenim mrežama. Jeste, ali neko je stvorio te društvene mreže, neko je stvorio čitav ovaj sistem. Akt je pojedinca, da li je u pitanju islamski džihadista ili kozak, ekstrem, kod nas je potpuno svejedno. Ekstremizam dovodi do nasilja. Levičarski, desničarski. I posebno je bitno da pratimo procese koji su doveli do toga, da jedan evropski musliman postane vehabija i da jedan evropski Srbin postane kozak.
Ako se prate ti procesi i kako je došlo do toga, kako su korištene i zloupotrebljene nevladine organizacije, pojedinci od uticaja, kako su se probudili tzv. spavači i s jedne i s druge strane. Sva ta saznanja trebaju da nas dovedu do normalnih ljudi“, govori nam te dodaje da su zato pokrenuli inicijativu da sjednu s kolegama iz Sarajeva, da prikažu na koji način oni to rade, kako su bezbjednost „udali“ za matematiku i informatiku te kako studenti informatike, matematike i bezbjednosti mogu da vide kako funkcionišu mreže.
A kako funkcioniše pomenuta mreža, „na sličan način funkcionišu i ostale obaveštajne službe, jer ovu mrežu nije mogao da stvori jedan čovek. Iza svake terorističke organizacije stoji barem jedna ili više država ili službi. Ako govorimo o kozacima, jasno je da postoji ruska služba sa svim svojim podružnicama, sa svim svojim bratskim, sestrinskim službama koje su ih stvorile. Ako govorimo o vehabijama ili nuspojavi onoga što je rađeno s našom muslimanskom braćom, jasno je da stoji sigurno služba Saudijske Arabije, ali i mnoge druge, jer ta dva polumeseca koja se susreću na Bliskom istoku, šitsko-sunitski, takođe su našla uporišta i na ovim prostorima. Tako da moramo da pratimo te procese, jer i u prvom i u drugom slučaju, šta je posledica?
Dijete nema nacionalnost
Pa posledica su naša deca koja trebaju da budu topovsko meso. Kad kažem naša, pritom mislim i na bošnjačku, srpsku, hrvatsku… na svu. Deca su deca. Dete nema nacionalnost. Sva deca su naša. Zato je jako bitno da na ovakvom jednom mestu ili u Sarajevu sednemo“, cijeni naš sagovornik i dodaje da su to to napravili i u Novom Pazaru, ali da je političko bezbjednosno Sarajevo ostalo gluhonijemo.
„Ali neće moći još dugo da ostane zato što smo naišli na jako dobar odjek kod građana Srbije muslimanske veroispovesti i ja sam zbog toga presrećan i siguran sam da ćemo tu imati puno uspeha, jer moramo da shvatimo da ovde živimo, a da su ovi ljudi ovakve i slične mape napravili s nekim ciljem“, poručuje profesor.
Mapama se, pojašnjava, stvara jasnija slika „kad vidiš jednog čoveka kako je uvezan i kako je nastao, odakle se finansira, zašto je iskorišten islam kao velika svetska religija ili zašto se ovde koristi pravoslavlje. Pričamo podjednako, da ne bude zabune. Idealan je trenutak da jedan intelektualac iz Sarajeva malo stavi prst na čelo, a mi smo tu da pomognemo, zašto je ova mapa stvorena, ovo nije donelo dobrog nikad. Ista takva mapa je u izradi s eksponentima ruskih službi, šta su one radile na ovim prostorima, a taj ruski uticaj, što se tiče Srbije i srpskog naroda, odn. ruski hibridni rat odvija se u pet velikih foldera i ta karta ima pet segmenata“.
Prvi segment
„Prvi segment tog ruskoobaveštajnog uticaja su ruski i proruski političari, što u Srbiji, što u Republici Srpskoj, što u regionu. Ti političari treba da sprovode rusku agendu i rusku politiku.
Drugi segment
Drugi deo te karte su grupe za pritisak koje na nasilan način trebaju ove prve da dovedu na vlast. Tu su ti kozaci, fudbalski navijači, koji su apsolutno ruski i proruski orijentisani, svaki kriminalac u Srbiji je izrazito proruski i ruski orijentisan, kao i svaki politički mafijaš, ratni zločinac kod Srba. Za mene kao intelektualca tu nije nešto kako treba.
Treći segment
Treći folder, tu idu mediji u Srbiji i Republici Srpskoj i delu Crne Gore, gde je jak ruski uticaj, mediji s nacionalnim frekvencijama u Srbiji su izrazito proruski orijentisani. Kroz te medije upravo Rusija vodi taj hibridni rat protiv Srbije i srpskog naroda jer želi da drži srpski narod za gušu, jer koliko god ga drži za gušu, toliko kontroliše Balkan, jer Srbi žive u Hrvatskoj, u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, naravno u Srbiji, jedan deo živi u Mađarskoj, Rumuniji“, objašnjava nam sagovornik.
A na pitanje šta folder medija još obuhvata, odgovara da su tu i blogovi, web stranice, razne chat grupe itd, te da imaju mediji koji se direktno iz Rusije plasiraju, na srpskom su jeziku i to na ćirilici i dodaje:
„Recimo, Balkanist. Na njihovoj stranici ima 40 urednika, svi su Rusi, svi sede na Krimu i sve vesti plasiraju na srpskom jeziku, na ćirilici, veličaju rusku agresiju, zločine, oružje i to je upravo deo ovog psihološko-propagandnog rata ili deo, u savremenim uslovima kad govorimo, hibridnog rata“.
Napominje da u ovim medijima postoji 150 stranica, blogova, portala za koje nema impresuma te da su izrazito nosioci tog ruskog i proruskog narativa „i to će biti interesantno, naročito posle nedavno objavljenog članka gde prvi ruski ambasador u Hrvatskoj kaže ‘mi smo Hrvatsku stvarali, naoružavali…’, još iznosi detalje da su Hrvati ostali dužni za veliki deo oružja i naoružanja, između ostalog, i za famozni S 300.
Onda se postavlja pitanje šta su to srpski kvislinzi, izdajice Srbije i srpskog naroda, radili u toj ruskoj mreži koja je naoružavala i stvarala Hrvatsku, jesu li oni činili zločine u moje ime i trebam li ja da budem veliki Srbin i budem na njihovoj strani ili treba da budem evropski normalan Srbin i da voli svog brata i Bošnjaka i Hrvata… Odgovor je vrlo jednostavan. Međutim, to isto pitanje treba da postave Hrvati i Bošnjaci s obzirom na jake uticaje kojima su bili izloženi, posebno rusko prisustvo u Hrvatskoj koje je i danas vidljivo“.
Četvrti segment
Dolazimo do četvrtog foldera mape u izradi i ona obuhvata finansije.
„Od tzv. Naftne industrije Srbije, zašto kažem takozvane, jer je to ruska, Rusi su većinski vlasnici, znači koja finansira upravo takve nevladine organizacije, pojedince, grupe, koji nose taj ruski ili proruski narativ. Onda, Konstantin Malofejev, koga zovu Putinov Soroš, Fond ’Gorčakov’ itd. Uglavnom, ne postoji besplatan ručak, pa nisu mudžahedini u Bosnu došli da odbrane Bošnjake, nego da im okrenu identitet, nisu više muslimani s veliko M, nego Bošnjaci, džamije nisu kao pred rat u turskom stilu, već dvoglave saudijske, odrekli su se bosanskog identiteta…
A šta Rusi hoće da urade u Srbiji? Hoće da nam nametnu one baburaste crkve, a srpske crkve su vizantijske, falsifikuju nam istoriju i urušavaju kulturu sećanja. To je ispiranje mozga, promena identiteta i nametanje narativa o velikoj Crvenoj armiji i toj ideologiji. U onim grupama za pritisak koje sam naveo su Noćni vukovi, Putinovi bajkeri, Narodne patrole, za koje se traži zabrana itd“, napominje profesor.
Peti segment
U peti folder spada dio Srpske pravoslavne crkve.
„Koji je očigledno hipnotisan, očigledno mu treba nastava ovog tipa da shvati neke stvari. Imali smo pokojnog Amfilohija Radovića koji je prokleo svakog ko je protiv, kako on kaže njegove, moja nije sigurno, jednorodne, jednoverne Rusije. Pa u Rusiji živi 40 posto drugih religija u kojima je islam druga posle pravoslavlja. Znači, od 100 posto Rusije, 60 posto su pravoslavni, 40 posto su drugi, uključujući muslimane kao druge po broju posle pravoslavnih, pa kako je jednoverna Rusija? Kako je jednojezična, ima 21 federalnu jedinicu. Znači, čovek je ispranog mozga. Ali njega i danas neki ljudi gledaju kao nekog Božjeg čoveka. Kakav Božji čovek kad on proklinje nekoga ko je protiv, iako zna iz struke šta su oni to ovde radili poslednjih 300 godina. To su ti delovi Crkve koji su ostali i to je taj ruski petodimenzionalni rat koji se vodi protiv Srbije i srpskog naroda.
S druge strane, isto smo to gledali, i samo retki od nas se bunili, ja sam bio prvi koji je rekao: ’Ljudi, šta se dešava u Bosni? Nije normalno da našu muslimansku decu treniraju mudžahedini, jer ta deca će negde da završe’. I onda sam bio heroj. Ovde. A kad sam iz principijelnih razloga rekao da nije normalno da Rusi treniraju srpsku decu, i to najgore ubice, Wagner na Zlatiboru, šta će biti s tom decom, onda sam postao izdajnik, NATO-plaćenik, lobista…“, priča sagovornik te potcrtava da je to principijelno, međutim, iz te principijelnosti šta se desilo:
„Srbija je zatvorila taj kamp, srpska policija je ušla i demontirala ga. Srpske službe ušle su i proterale potpukovnika Georgija Klebana, to čak ni vi u BiH niste uradili, ali mi jesmo, znači Srbija je proterala ruskog operativca iz GRU, vojne ruske službe, potpukovnika Klebana. Srbija je snimila i zadokumentovala dvojicu ruskih operativaca Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova iz GRU koji su na Kalemegdanu regrutovali Aleksandra Sinđelića da ubije Mila Đukanovića. Srbija nije dozvolila da se u Nišu od tzv. humanitarnog centra napravi ruska baza sa diplomatskim statusom za ruske pripadnike stacionirane tamo. Srbija je glasala u Generalnoj skupštini UN-a i osudila rusku agresiju na Ukrajinu“.
Dodaje da je sve to Srbija na neki način uspjela, jer se postavlja pitanje šta može jedna mala država, kao što je Srbija, da uradi ako na nju hibridno, obavještajno krene Rusija, a pritom EU i Zapad nemaju neko značajno učešće i ne pružaju značajnu pomoć.
Istina i pomirenje preko koncepta naučne diplomatije
A koliko je to ova zemlja uradila, mišljenja je da je mnogo u odnosu na to šta se Srbiji fakturiše, „jer ovde ipak postoje snage i stojite u jednoj takvoj instituciji koja se oduprla i dalje je na nogama, što je jako interesantno. Pored svih pritisaka i svih mogućih zatvorenih vrata, a očigledno nisu sva vrata zatvorena, niti mogu da budu. Naša misija je istina i pomirenje preko koncepta naučne diplomatije“.
A šta su mogli da rade Bošnjaci u ratnim okolnostima kad su na njih krenuli svi, i okruženje, ali i arapske, iranske i kojekakve službe:
„Dobro znamo šta je Iran radio u Bosni. Nije Iran došao da pomogne Bošnjacima, nego je u Pogorelici i Fojnici napravio teroristički kamp u kome su nađene dečje igračke punjene eksplozivom, je li to trebalo Bošnjacima? UN je radio istragu, prof. Rohan Gunaratna je vodio istragu u Fojnici i Pogorelici, šta su našli? Da je to prvi teroristički kamp na teritoriji Evrope. Šta su radili mudžahedini? Najmonstruoznije zločine. Osuđeni su Amir Kubura, Rasim Delić prvostepeno, pa je umro, upravo za te monstruozne zločine“.
A na pitanje zašto su došli, odgovara da nisu došli da pomognu, nego da vode svoje politike.
„Ali je, nažalost, naša svest u tim devedesetim godinama, zbog televizija, ruske politike, Udbinih saradnika u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu dovela do toga da se Jugoslavija zapalila. Ko je platio štetu? Obični ljudi. Ko će platiti ako se ovi ne zaustave, Vaše i moje komšije, naša deca iz okruženja. Prema tome, mi smo došli do jedne tačke da smo dovoljno shvatili, a mislim da jesmo, da je vreme da se pruži ta ruka i da se sedne s našim kolegama u Sarajevu i da vidimo šta su problemi. Ja sam bezbednjak. Ali, hajde da ostavimo istoriju, šta se desilo, istoričarima i sudijama, pitanja o zločinima, uključujući srebrenički genocid (prema pravosnažnoj presudi MKSJ), posle 2004. godine, ko god kaže da to nije genocid – ima problem, jer je pravosnažna presuda. Tačka. Završena priča“.
Ističe da ga kao bezbjednjaka interesuju danas, sutra, prekosutra, a to danas su organizovani te prekogranični kriminal, terorizam…
„Da li mi s našima bosanskim kolegama možemo da otvorimo tu stranicu? Ja verujem da možemo i da ima dovoljno profesora iz mog okruženja koji su spremni da dođu u Sarajevo, a i kolege iz Sarajeva su nam dolazile. Mi smo otvorili njima vrata, sad je pitanje da li će oni da razumeju zašto mi ta vrata otvaramo, da nema neke agende iza. Agenda je vrlo jednostavna, otvorena. Hoćemo da pijemo kafu, jedemo ćevape… To hoćemo, da obični ljudi vide da mi iz struke možemo i želimo zajedno“, zaključuje prof. dr. Darko Trifunović.