Bilo je to 9. juna 2021. godine kada je pošiljka sa oznakom “fine špargle” natovarena u kamion sa prikolicom od 18 tona iz grada Trujillo, na severozapadu Perua.
Planirano je bilo da kamion dođe do komercijalne luke Callao, najvažniju u zemlji koja se nalazi u Limi.
Tamo je brod, čija je krajnja destinacija bila luka Rotterdam, u Nizozemskoj, čekao pošiljku povrća.
Ali tovar nije isplovio iz luke u južnoameričkoj zemlji.
POTRAGA ZA JEFTINOM DROGOM
Agenti Uprave za borbu protiv droga (Dirandro) peruanske nacionalne policije uspeli su da otkriju da je špargla kontaminirana supstancom za koju se ispostavilo da je tečni kokain, piše BBC News.
„Droga u Huallagi (sjeverni Peru) bi mogla da košta 500 ili 700 dolara, tako da u Limi već ima vrijednost od 1.300 dolara i stiže u luku u Evropi po cijeni od 40.000 dolara po kilogramu”, objašnjava direktor Dirandra, Dani Rodrigues.
Otkrili su dvije tone droge, procijenjene na 77 miliona dolara.
Rodrigues kaže da su u piramidi ove trgovine kokainom bila dvojica albanskih državljana: Malo Frank zvani „Pelao” i Meta Gentjan poznatiji kao „Barbas”.
Obojica su u Peru ušli legalno, kao turisti preko granice sa Ekvadorom, ali ih je Dirandro nadzirao tokom boravka u zemlji.
„Ovi Albanci su zaduženi za finansijsku i logističku podršku u operaciji ilegalne trgovine drogom na teritoriji Perua”, kaže Rodrigues.
Iako nisu brojni, nije novost da u zemljama Latinske Amerike u kojima operišu karteli za proizvodnju i trgovinu drogom ima muškaraca albanskog porekla.
Od 2000-ih, pripadnici porodičnih klanova takozvane „albanske mafije” putuju u region Latinske Amerike kako bi proširili poslovanje u Evropi.
„Albanski kriminalni klanovi su u Latinskoj Americi iz jednog razloga: da kupuju jeftin kokain”, kaže Alessandro Ford, istražitelj InsightCrime.
Albanci su u najmanje protekle dvije decenije uspostavili kontakte sa kartelima i grupama za trgovinu drogom u zemljama poput Kolumbije, Ekvadora, Meksika i Perua.
Bez potrebe da upravljaju velikim brojem ljudi i da imaju oružje visokog kalibra, poput latinoameričkih kartela, oni su sklapali unosne poslove sa kriminalnim grupama tih zemalja.
„Njihova funkcija je da budu poslovni poveznici, sklapanje poslova, logistika. Nikada nećete videti [u Latinskoj Americi] naoružani konvoj albanske mafije, osim čuvara koji nude zaštitu”, objašnjava Victor Sanchez, meksički istražitelj koji se bavi organizovanim kriminalom.
Njena moć leži u zajedničkoj kontroli sa drugim mafijama, poput italijanske, luka u Evropi kroz koje ulaze droga i ilegalni proizvodi.
PORODIČNI KLANOVI
Albanija je historijski koridor za trgovinu između Azije i Evrope na Balkanskom poluotoku.
„Kada je komunizam pao, Albanija je, zajedno sa Sovjetskim Savezom, doživjela dramatičan porast organizovanog kriminala”, objašnjava Ford.
Od ilegalne trgovine heroinom i oružjem do cigareta i ljudi, „albanski kriminalni klanovi su sve švercovali”, kaže istraživač.
Početkom 2000-ih Albanci su počeli da se povezuju sa italijanskom mafijom.
Konkretno, povezivali su se sa klanovima u ‘Ndrangeti, moćnoj kriminalnoj organizaciji u južnoj Italiji.
„Međutim, Albanci su ubrzo poslali izaslanike u Latinsku Ameriku da pregovaraju o kupovini jeftinog kokaina na veliko.
„Ovi ljudi su se uglavnom naselili u dva pacifička lučka grada: Guayaquilu u Ekvadoru i, u manjoj meri, Calauu u Peruu”, objašnjava Ford.
Od tada su izgradili kontakte i u drugim zemljama u kojima se proizvodi droga, kao što su Bolivija, Kolumbija i Meksiko.
Albanska mafija nije samo jedna grupa, već postoji nekoliko klanova širom Evrope, kažu stručnjaci.
Najistaknutija organizacija, koja okuplja nekoliko klanova, nazvana je Kompanija Belo.
Ona ima pipke u raznim zemljama, poput Velike Britanije, Holandije, Belgije, Francuske, Španije, Portugala, Italije i Njemačke.
„To funkcioniše kao neka vrsta dijaspore, nalik italijanskim mafijaškim grupama kao što su Coza nostra, Camora i La ‘Ndrangeta već dugi niz godina”, objašnjava Sančez.
„Ono što je albanska mafija uradila jeste da je počela da kolonizuje druge zemlje sa boljim životnim standardom. A onda se albanski imigranti okupljaju kao neka vrsta porodice i počinju da kontrolišu ilegalna tržišta”.
Kompanija Belo je učvrstila moć u poslednjih dvadeset godina.
Međutim, Interpol je 2020. proveo veliku operaciju u 10 evropskih zemalja koja je dovela do hapšenja 20 istaknutih članova.
Bio je to težak udarac za porodične klanove.
Prema Agenciji Evropske unije za policijsku saradnju (Europol), albanska mafija odlučila je da pokrije cijeli lanac prodaje droge: “od organizovanja velikih pošiljki direktno iz Južne Amerike do distribucije širom Evrope”.
Da bi to postigli, klanovi su uspeli da kontrolišu ilegalnu trgovinu u lukama Roterdam (Holandija) i Antverpen (Belgija), odakle distribuiraju drogu i bave se ilegalnom trgovinom.
Europol je izvestio da je Kompanija Belo prala novac kroz „alternativni tajni sistem doznaka kineskog porijekla, poznat kao fei ch’ien sistem”.
„Poput transfer sistema hawala, ljudi koji koriste fei ch’ien deponuju iznos kod mrežne ‘agencije’ u jednoj zemlji. Drugi operater podiže ekvivalentni iznos na drugom mestu u svetu i prosleđuje je primaocu kojem je namenjen.
BOLJI U PRANJU NOVCA
Tako su, „ne ostavljajući trag otkrivanja dokaza za istražitelje”, godinama oprali milione eura.
Albanska mafija se u Latinskoj Americi povezala sa krilom moćnog meksičkog kartela Sinaloa na čelu sa Ismaelom „El Majo” Zambadom, jednim od najvažnijih saradnika ozloglašenog Joaquina „El Chapa” Guzmana.
Različiti izveštaji u štampi, koji se pozivaju na informacije iz Kabineta za bezbjednost meksičke vlade, ukazuju da je „El Majo” Zambada osnovao udruženje za pranje novca sa članovima klana braće Hisa.
Uz njegovu pomoć su, prema obaveštajnim dokumentima, stvorili fiktivne kompanije – kasina, restorane i izvozno preduzeće – u državama Donja Kalifornija, Quintana Roo i Sonora.
Za Victora Sancheza, specijalizovanog za operacije kriminalnih grupa u Meksiku, ovaj savez je logičan jer su Albanci “bolji u pranju novca od Meksikanaca”.
“Da bi imali dobar odnos sa meksičkim organizacijama, mogu da im pomognu u pranju novca. Ali sigurno je ono što je dovelo do kontakta bila prodaja droge”, smatra Sanchez.
Za Albance poput braće Luftar, Arbena, Fatosa i Ramiza Hise, čije je prisustvo otkriveno u Meksiku, zemlje regiona Latinske Amerike nude povoljne uslove za poslovanje.
Alessandro Ford kaže da je region “veoma atraktivan” čak i za one koji nisu samo izaslanici, već se naseljavaju na duže periode ili za stalno. Mnogi od onih koji migriraju već imaju krivične dosijee u Evropi, dok su neki aktivni bjegunci. Prelazak Atlantika znači anonimnost, znači drugu šansu. Mogu da stvaraju nove identitete, žive u bogatim zatvorenim zajednicama i iskoriste slabije kapacitete za sprovođenje zakona”, objašnjava istraživač.
Poznat je slučaj Dritana Redžepija, trgovca drogom koji je emigrirao u Ekvador početkom prošle decenije i uspostavio šemu isporuke droge za Kompanija Belo. Mnogi su počeli da ga nazivaju „kraljem kokaina”.
BEZBJEDNO UTOČIŠTE
Pobjegao je iz Evrope, gde su ga tražili italijanski i albanski sudovi, i imao različite identitete kao što su Edmir Kraja i Mutaraj Lulezim, između ostalih.
Uhapšen je 2014. godine i kasnije osuđen na 13 godina zatvora.
Europol ga je identifikovao kao “vođu organizacije”, koji je nastavio da vodi trgovinu drogom u Evropi čak i dok je bio u zatvoru.
“Svaka osoba koja je progonjena u Evropi može naći relativno bezbjedno utočište u Latinskoj Americi, zahvaljujući moći savezničkih organizacija, zbog preovlađujuće korupcije, zbog ekonomskih uslova”, smatra Sanchez.
Stručnjak, međutim, kaže da bi se grupe, poput albanskih, veoma teško afirmisale u zemljama Latinske Amerike kao potpun i nezavisan kartel.
“Jedna albanska mafijaška ćelija koja se kao takva etablira zvuči komplikovano jer su veoma uočljive. Konkurenti bi ih vrlo lako eliminisali, pogotovo što bi to bila nova organizacija bez zaštite”, objašnjava on.
A što se tiče brojki, Albanaca u regionu zapravo ima vrlo malo i njihovi profiti nisu toliko važni u Latinskoj Americi kao oni velikih lokalnih narko-kartela.
Njena glavna delatnost je u Evropi.
“Oni uzimaju dio kolača, ali organizacije poput meksičkih imaju najveći udio”.