Ana Nikolić i Goran Ratković Rale nedavno su se sukobili, a svađa je bila na ivici incidenta. Pjevačica se javno oglasila i molila za pomoć nakon čega ju je Rale, kako ona tvrdi, mučki pretukao.
Nikolićeva ga je prijavila policiji, a kompozitor je dobio 48 sati zabranu prilaska.
Detalji sukoba
Rale je sada za Kurir otkrio detalje sukoba i ispričao svoju stranu priče. Ja sam od svog života lijepog… Napravio sam roba. Ne mogu da kažem da nisam kriv jer sam svjesno ušao u sve a i Taru sam zavolio. Nije moje dijete, ali kao da jeste. To je jedno predivno dijete. Jednostavno, nisam više imao autoritet nad svojim životom niti sam donosio sam odluke.
“Sve sam bio samo ne Rale”
-Bio sam dadilja, bio sam vozač, sve drugo, samo nisam bio ono što treba da budem, a to je Rale. Ja sam postao krpa sa kojom je ona brisala pod. Kada je osjetila da može, naravno da je to koristila. To je non stop kulminiralo. U početku sam se borio, govorio sam sebi da ne može više ovako, a s druge strane, kažem sebi biće sve dobro, sve će leći na svoje mjesto. Generalno, nismo imali krucijalni problem osim tog njenog ponašanja.
-Mogla je da me gađa čašom, flašom, da izvadi makaze da me ubode. Nikada nisam znao šta me čeka kada dođe u tu fazu, svašta sam mogao da očekujem. Imao sam utisak da živim u filmu “Balkanski špijun”, kada Bora Todorović šta god da uradi ili kaže, Bata Stojković protumači to na svoj način. Morao sam da vodim računa o svakom zarezu, o svakoj riječi, da ona nešto ne izvuče iz konteksta. Sebi je dala potpunu slobodu da ona kaže sve šta poželi. Njeno pokriće za sve je bilo da ona nikada ne laže i da je uvijek u pravu. Ja sam neko ko ne priča mnogo, pa ispada da lažem.
Turbulencije od samog početka
Rale je otkrio da su svađe prisutne od početka ljubavi sa pjevačicom, a samo neke od njih je ispričao za Kurir i otkrio razloge žestokih obračuna.
-Što se tiče sukoba bilo ih je od samog početka. Nije se to samo sada desilo. Mislim, sve naše komšije su to čule, znale su. Kad kažem komšije, ne mislim samo na moje komšije, već i na njene komšije. Znači, haos je bio svakodnevan, ali nešto nas je vezivalo, ne znam… možda ta neka prevelika ljubav, ja stvarno ne znam, ali to generalno od samog početka nije bilo normalno, bilo je jako, jako, jako bolesno. I da se razumijemo, nije to samo. Hajde, ljubomora da kažem, jedini je uzrok naših sukoba.
-Znači, ona meni zamjera što sam ja od prvog dana bio u Grandu i sa Sašom Popovićem bio najbolji prijatelj i toliko toga smo uradili zajedno, ali na kraju smo se razišli, što ja tu ništa nisam napravio, dobio, nema pojma šta da dobijem. Ja sam uvijek želio svoju slobodu, imao sam je kao što sam je imao do trenutka dok nju nisam upoznao. Kad sam nju upoznao, onda je krenulo to neko, da kažem, iz dana u dan ludilo. Odem recimo u 12 studio da radim, sačekam Taru u 5 da dođe, a onda sa Tarom idem. Super mi je sa njom, dijete se igra u igronicu i ja uživam. I tako tri dana za redom. I ona kaže meni, tri mjeseca te nemam. Pazi, tri dana, tri mjeseca. Ti me ne voliš, ti jednostavno samo radiš, samo radiš, samo radiš.
“Ja sam projekat od milion dolara”
-Dokle više rad, ja sam projekat od milion dolara, a ti ne radiš ništa na tome. Okej. Ako si projekat od milion dolara, a ja to ne vidim, daj da vidim šta je problem. Zašto ja to ne vidim? Znači, da bi bila projekat od milion dolara, ili već koliko nebitno je, ti trebaš da imaš bend. Imam ja bend. Okej? pošalji mi broj telefona od čoveka, Dušana Bumljara, ja ga nazovem, kažem, čovjek je došao u Beograd, ajmo da pričamo o bendu, on je sastavio ekipu, jednu predobru ekipu, mislim, ne predobru, nego to je, verujte mi, vrhunski nešto. Možda najbolje što sam ja čuo, eto, da vam kažem, mislim. Znači, to su, ne samo što su dobri momci, kao ljudi, što su dobri ljudi, nego što su to vrhunski svirači. Ok, hajmo da krenemo sa probama kako ćemo da radimo ajde ja ću napraviti matrice koje će ići da radimo na klik to je tempu a bubanj gitara i bas da budu osnova a matrice preko toga top napravim ja matrice sve krenemo da radimo, to je toliko dobra energija bila od prvog dana. Od prvog dana, od prve probe. Ona nije došla niti na jednu jedinu probu. Na prvu probu je došla, bila je tu 15 minuta, otpjevala dve, tri pjesme i ja sam rekao, stvarno je bilo to impozantno. Ja sam se oduševio i kažem, dođi da te zagrlim, molim te, znaš, ja sam oduševljen. Ona kaže, zašto?
-Zato što sam mislio, ne znam, da si izgubila osjećaj za muziku, da ne možeš da pjevaš, znaš, nisam znao. Tad je nastao problem epskih razmjera, ti ne vjeruješ u mene, govno jedno, ti siđu bre, ti ćeš meni da govoriš šta je ovo, znači katastrofa, tu smo se toliko posvađali, tu noć ajde da ne pričamo o tome, znači ja zato što sam rekao, drago mi je da nisi izgubila osjećaj za muziku To je ispalo, i ja u nju ne vjerujem, i ja sam neko đubre, govno, koji svi ostali, nema pojma, da ne govorim sad koje riječi upotrebljavamo. Znači, radim godinu dana sa bendom, ni na jednu probu nije došla. Kad smo došli u situaciju da krenemo za nastupe, ja im kažem, ok, ajmo jednu probu da napravimo sa bendom, a ne bre, znam ja sve. Znači, ok, ako idemo bez ikakve probe na nastup, ja napravim spisak kako treba da ide. Taj spisak traje tri pjesme.
Ništa nikada ne valja
-Poslije toga ona mijenja kako ona hoće, daj ovo, daj ono. I tu nastaju problemi, tek. Pa ne možeš tako da se ponašaš. Ili ako hoćeš da napraviš spisak, ti ga napravi, i daj ljudima dan ranije da ljudi to pogledaju, da zna ko šta koju boju treba da složi. Po pjesmi. Ona to nikad u radu nije. Ali je zato pred svaki nastup tenzija u punu. Prvo nisam provalio. Ona meni kaže, ti mi dižeš tenziju. Kako ti ja dižem tenziju? Šta sam ja uradio da ti dignem tenziju? Znači, stvarno mi nije jasno. Još se sklanjam.
-Još ono, znači stvarno suzdržavam se. Toliko stvari bih joj rekao, a ja ćutim. Znači da… Ne znam kako da se postavim. Ako bilo šta kažeš, problem. Ako ćutiš, problem. Tenzija je zato što ćutim.A kad bi progovorio, bilo bi još gore. Jer naravno ja ne bih mogao da pričam normalno sa njom. Kako normalno?
“Non stop kasni”
-Kako normalno da pričam kada ona non-stop kasni. Ona ne kapira da vlasnici klubova jedva čekaju da se nešto desi da mogu da te zajebavaju, hajde da kažem tako. Znači, to stvarno mora nešto da bude ekstra ekstra ful da ti niko ne prigovori. U svakom drugom slučaju imaš problem. Ne ona kao ona, kao izvođač, nego ja kao neko koji sam prvi tu pored nje. Da ja moram da glumim idiota, da se grlim sa ljudima, da pričam bajke i šta ja znam. Ona ne shvata da me stavlja u situaciju, da ja stvarno za sebe mislim da sam gospodin i da sam korektan prema svakom, da dođem u situaciju da moram da se pravdam, da moram da budem manji od makovog zrna. Zašto? Zato što njoj je to sve jedno. Ako ja uđem, znači mi već moramo da budemo malo ta ne, na sceni ona se još minka. Ja kažem, Ana, Ja sam rekla, nema koncerta, ako još jednom uđeš, marš i izađi na polje. Znači, to je histerija i haos. Ajde, budi pametan.
“Kad mi ruku nije otkinula”
Ratković je za Kurir otkrio i detalje skandala sa pumpe.
-Čeka je, ako treba da izdrži do pola dva, čeka je do pola tri da se ona sredi ili da je požuriš. I to su te tenzije o kojima ona govori, da ja pravim, kao ja pravim tenzije njoj. Koje bre tenzije? Znači koje tenzije? U životu nisam napravio tenziju, niti je prednastup, niti generalno ovako. Ali ja nju kad slušam, kao da ona priča o nekom, mislim, o nekom dovoditelju gdje smo akteri i ona i ja, ja kad je slušam. Ona me ubijedi da je u pravu. Mislim, super je sve, bravo. Samo ima jedan problem. A ona kaže, koji? Pa nije tako bilo. Kako je bilo? Pa ja ispričam kako je bilo. Ne, ne kako sam ja rekao, nego ona drži svoj stav.
-Evo sad smo imali nastup u Bosni i krenemo kući. Ono nešto krenulo me da ljubomoriše nešto, od sada je to nebitna priča. Uglavnom, pa nismo prošli 10-15 kilometara. I ona opet kreće da se hvata za volan. I kao meni, ej dečko, hoćeš da poginemo ovde? Ja kažem, ženo, samo me ostavi, molim te, vozim sve u redu, nema problema.
-Daj mi upaljač. Ne dam. Daj mi upaljač, ne dam.
-Ja vidim neku pumpu malu. Pogledam radi, ja stao na pumpu, uđem unutra da kupim upaljač, sve vrijeme iza nas ide obezbeđenje. Ja stao na pumpu, kupio upaljač, izlazim sa pumpe, ona je prešla sa mjesta suvozača na mjesto vozača, žena, ja samo prilazim, otvorim vrata da uđem, ona daje gas i odlazi.
-Znači, ruku kad mi nije otkinula. Gledam, reko, ovo mi iz obezbeđenja, molim te, reko, idi za njom, ona ne zna ni gdje ide, razumiješ, ja ću zvati nekog iz Beograda da dođe po mene, dođe čovjek za dva i po tri sata, nema veze, pa ću da idem. On kaže, kako da te ostavim ovde? Ma pusti ti mene, znaš, a ono, Bosna, hladno, ja u majici, kratkih rukava, noću. Čoveče, idi za njom, čuješ šta ti kaže? Ma ne, kaže, ne mogu da te ostavim, gdje ću da te ostavim, ovde smrdu seš. A da je neka pumpa, da ne znam, da mogu da sjednem negde, nego pumpa kao kiosk.
-I ovaj, i ne, čovek, ne, ma nema šanse da te ostavim, ipak je ona u auto, ona će doći, ja tebe, ti, ovaj, sedi u auto, vozim ti ja za Beograd. Ja dođem u Beograd u osam ujutru. Čovek me dovezao. Evo nje oko pola dva, popodne, i kaže, jeli pičko, ostavio si me na pumpi u Bosni. Čekaj, bre, ko je koga ostavio? Ja tebe ili ti mene? Ti si, prešla sam mjesta suvozača sjela za volan, dala gas i otišla. Kako sam te ostavio? A ona kaže, voziš pijan, ideš putem lijevo-desno, obezbjeđenje ti blica, na kraju ti je preseklo put i zaustavilo i ja sam shvatila da neću sa tobom da se vozim. To su neki filmovi, kakvo obezbijeđenje, presreće, nemam pojma ja, ono, baš sam pozvao čovjeka, kažem:
“Brate, si ti meni autom presreo putom?
Kaže, molim?
Pa čekaj, da sam ja stao na tu pumpu da kupim upaljač ili si ti mene zaustavio na pumpi vozilom?
Kaže, Rale, o čemu pričaš, brate, vozio sam iza vas. Ali ona sad to kad ispriča nekom ili javno, evo, ja sam nju ostavio na pumpi.
-Ja sam taj ko je bio pijan, koji je vozio putem lijevo-desno, koga je obezbijeđenje presrelo, zaustavilo i šta ja znam, šta već ne. To su te priče. E sad, vjeruju ili ne vjeruju? Njoj se naravno vjeruje jer je ona u očima ljudi iskrena. A to koliko je ona iskrena, ja sam iskreniji puta pet. Kod mene, znaju ljudi, ja nikad u životu nisam kalkulisao. Ako mi se nešto ne sviđa, ja kažem ne valja.
Problemi u studiju
-Ako mi se sviđa, ja kažem dobro je. Koliko sam ljudi izbacio iz studija zato što su zaslužili, naravno. Nisam ja pravio kalkulacije tipa, ej, treba mi, ovo mi donosi pare, ipak ću ja sa njim da budem dobar. Ne. Nikad u životu. To znaju svi koji me poznaju. Koliko sam ljudi samo iz studija izbacio. Ali jednostavno je tako. Nisam ja jedini kompozitor, ni ti si ti jedini pjevač. Znači, ili pjevačice nebitne. Toliko imaš autora drugih, ma idi žene, imaju toliko pjevača ili pjevačica drugih, imam ja s kim da radim. Nemamo mi problem. Ali ako se jednostavno ne slažemo u nečemu, hvala vam lijepo, do viđenja. Ona je jedina osoba u mom životu sa kojom ja nisam pravio kompromise. Nego sam prihvatio ono što ona govori. Računajući da će to njeno ludilo da u nekom trenutku da se smiri. Jer sam je stvarno zavolio.
Nažalost. Evo odakle smo došli. Mi smo danas trebali da idemo na Maldive. Uplaćeno sve.
To je propalo. Bravo za nas. Vidim i ovi što su me podržali. Pa vjerujte mi da je istina ono što ona govori. Pa ja bih je prvi podržao. I bez obzira što sam ja akter te priče. Ja bih je prvi podržao. Ali nažalost, nek vjeruje da ko šta hoće, ali mislim tu ima milion stvari, ma ko je milion? Mogu bih da pričam sigurno 24 sata bez prestanka šta se dešava. Ali neću, neću da pljunem po sebi, neću da pljunem po njoj. Jer ipak je ona dio mene na neki način. I sa tim bih završio.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, čitajte na Google News.