Gašenje termoelektrana, obnovljivi izvori energije (OIE), skladištenje energije dobijene iz obnovljivih izvora i primjena novih tehnologija bili su u fokusu skupa koji je okupio oko 700 učesnika iz 16 zemalja, a više od 50 stručnjaka učestvovalo je u plenarnoj sesiji i sedam panela koji su organizovani tokom trodnevnog SET-a.
Svečano otvaranje
SET je održan u Kulturnom centru u Trebinju, a domaćini su dočekali zvanice i učesnike, među kojima su između ostalih bili i Petar Ðokić, ministar energetike i rudarstva RS i Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH koji je i zvanično otvorio Samit.
Nikola Tesla, naučnik i inovator svjetskog glasa bio je zvijezda početka otvaranja Samita energetike 2025. u Trebinju, kroz video spot o stabilnosti elektroenergetskog sistema.
– Snaga koju nosi svaki novi početak i energija koja pokreće sve naše ideje jeste svjetlost koja će nas odvesti ka novim horizontima – rekao je “Nikola Tesla” na početku SET-a.
Uslijedila je plenarna sesija na temu klimatskih promjena i uticaja na stabilnost elektroenergetskog sektora.
– Uskoro se očekuje usvajanje nacionalnog energetskog klimatskog plana u Bosni i Hercegovini, koji će omogućiti dalje razvoj energetike u BiH. Zaključeno je da će se u narednih godinama intenzivirati izgradnja obnovljivih izvora energije, ali i da će se najbolje ostvariti proizvodnja energije ako bude proizvodnog miksa, znači da imate i hidro, i solar, i vjetar, a u budućnosti i novi izvor energije, prije svega hidrogen, amonijak, ali i gasne elektrane, kao i elektrane na biomasu – rekao je Luka Petrović, direktor Elektroprivrede Republike Srpske.
Pravedna tranzicija energetskog sektora, gdje smo i kako dalje bila je tema prvog panela, aktuelna tema jer se očekuje da do 2050. godine prestane proizvodnja termoelektrične energije.
Karbonska taksa
– Mnoge zemlje u Evropi su to već uradile, a one koje nisu, dužne su da plaćaju tzv. karbonsku taksu, odnosno taksu za emisiju CO2. Zemlje zapadnog Balkana ne plaćaju tu taksu, a naloženo je svim državama da se to uvede lokalno. Ako se to ne uradi doći će vrijeme da ćemo morati plaćati u evropski budžet naknadu za emisiju CO2 – rekao je Petrović i dodao da Evropska unija očekuje da se plaća od početka 2027. godine.
Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić rekao je da je Srpska za pravednu tranziciju, ali bez ugrožavanja energetske stabilnosti i bezbijednosti koju trenutno ima.
Naveo je da je cilj da se smanji emisija štetnih gasova i da Srpska da doprinos zaštiti životne sredine, naglašavajući da RS ne smije izgubiti energetsku bezbijednost i stabilnost prestankom rada termoelektrana.
– Jasna politika Ministarstva je da našim politikama prihvatimo standarde energetske zajednice, ali i da prihvatimo energetski suverenitet, bez centralizacije – kazao je Košarac.
Smatra da je jedno od ključnih pitanja kako da se u BiH ne primjenjuje CBAM.
– Ako se odredi da se CBAM taksa naplaćuje od 2027. godine, otprilike ta taksa košta oko 50 evra po megavatu proizvedene električne energije, što znači da će električna energija poskupiti skoro pa duplo u Bosni i Hercegovini, a što u suštini u konačnici nije dobro ni za građanstvo, ni za privredu – rekao je Branković.
Samit energetike je prema njegovim riječima zato tu, da se razgovara o tome, da se vidi kako što bezbolnije proći tu tranziciju energetskog sektora u periodu koji je pred nama.
– Svi akteri u ovome trebaju mnogo angažovanije da rade na tome da bi tranzicija što bezbolnije prošla – kazao je Branković.
Petrović je istakao da Republika Srpska nisu u potpunosti spremni da uvedu taj namet termoelektranama, jer onda neće biti konkurentne i neće moći biti na mreži.
– Naš cilj da izgradnjom novih energetskih objekata spasu termoelektrane da ostanu i dalje na mreži i da se mogu plaćati takse za emisiju CO2. Do 2045. godine predviđa se da će taksa biti 200 evra po megavat satu, dok danas u Republici Srpskoj plaćaju istu količinu električne energije 39 evra, a privreda 75 evra. Zamislite kada dodate još naknadu od 200 evra za udio termoelektrične energije, a 2050. godine se predviđa da ta taksa bude 500 evra. U prevodu, nemoguće će biti održati termoelektrane na mreži – rekao je Petrović.
Prenosna mreža
– Raspad energetskog sistema u četiri države Zapadnog Balkana prošle godine bio posljedica malo vjerojatnih i nepredviđenih kvarova i ne označava da su mreže u regionu slabe, zaključak je panela održanog drugog dana SET-a.
Tema je bila “Jačanje i proširenje prenosne mreže s ciljem postizanja pouzdanosti, sigurne i dinamičke otpornosti elektroenergetskog sistema BiH”, povodom prošlogodišnjeg energetskog “blackouta”, kada je 21. juna bez električne energije ostao veliki broj stanovnika u četiri države Zapadnog Blakana.
– Svakako postoje mnogi izazovi u pogonu i biće potrebno rješavati određene poteškoće koje nastaju ne samo radi otvaranja tržišta električnom energijom, već i radi integracije obnovljivih izvora energije – rekao je moderator Davor Bajs iz Energetske zajednice.
Tokom drugog dana Samita održani sui paneli o tehnološkim rješenjima za stabilnost sistemima kao i PPA ugovorima.
– Prognoza je da će do 2030. godine u zemljama EU izgraditi novih 500GW instalisanog kapaciteta kroz PPA aranžmane. To su ogromne količine energije u Evropi – rekao je Petrović.
Završni dan SET-a
– U budućnosti ćemo imati potrebu da integrišemo što više varijabilnih izvora obnovljive energije i moraćemo da obezbijedimo i da sistem to može da podrži, izjavio je Željko Marković, stručnjak za energetiku iz srbijanskog Saveza energetičara moderator panela o tehnologijama za efikasno skladištenje energije za podršku stabilnosti mreže i integracije OIE.
Marković je istakao da je bilo govora o tehnologijama koje će pomoći da se sistemu pruži mogućnost da se izbori sa varijabilnom proizvodnjom OIE, koja zavisi od vremenskih prilika.
Za ovo pitanje ključna su skladišta električne energije i upravljanje potrošnjom. To možemo raditi ako imamo automatizovanu mrežu, pametna brojila i više različitih tarifa koje onda mogu da se ponude ljudima, tako da onda oni svoju potrošnju prilagode tome da bi njima bilo jeftinije, a da bi to više odgovaralo sistemu – rekao je Marković.
Dekarbonizacija privrednih društava bila je tema predzadnjeg panela SET-a, a zaključeno je da kompanije koje na vrijeme investiraju u zelene tehnologije i održive proizvodne procese, ove promjene mogu iskoristiti kao priliku za razvoj, smanjujući svoje emisije, troškove, te ostvarujući konkurentske prednosti na EU tržištu.
Osim toga, neophodno je i da se države fokusiraju na reforme koje će dovesti do spajanja tržišta električne energije sa EU tržištem, te da izrade jasan plan za implementaciju ostalih zahtjeva.
Sedmi panel bavio se izazovima investiranja u OIE, obzirom da su u pitanju projekti se ne mogu završiti za godinu dana.
Petrović je naveo da su problem sukobi u prostorno-planskoj dokumentaciji, reakcija nevladinog sektora, te ekološki zahtjevi na svim lokalitetima.
– Kada su u pitanju procedure dobijanja dokumentacije za izgradnju, do takozvane RTB faze – prakse na Balkanu su od pet do devet godina za pripremu dokumentacije – rekao je Petrović i dodao da izgradnja traje od godinu do godinu i po dana.
Petrović je rekao da je ovogodišnji SET uspio jer je razgovarano o svim aktuelnim temama.
Zaključci koji su doneseni na SET, a koji su važni ne samo za elektroenergetski sistem Republike Srpske, nego i za sve elektroprivrede u regionu, kao i prethodnih pet puta šalju se svim strukturama vlasti da bi se mijenjala zakonska rješenja.
Aleksandar Branković izjavio je da su ispunili sva očekivanja od ovog Samita iako je organizovan u turbulentnom političkom vremenu.
– Pred nama je vrijeme priprema za sljedeći SET koji će biti održan 25. marta naredne godine – rekao je Branković.
Mirko Ćurić, gradonačelnik Trebinje je najavio je da će ove godine biti završena projektna dokumentacija za izgradnju novog kongresnog centra u Trebinju, dok se izbor izvođača i početak izgradnje očekuje sljedeće godine.