Kada je 1848. godine stvorena moderna švajcarska savezna država, povela se burna rasprava kako će se nazvati nova valuta.
Zapadnošvajcarski kantoni, Basel i Bern, bili su skloni da se po uzoru na Francusku uvede franak. Ostali kantoni favorizovali su naziv gulden, piše dnevnik Aargauer Zeitung, prenosi Dnevni evropski servis.
Do 1848. godine u Švajcarskoj je postojalo nešto manje od 80 teritorijalnih jedinica koje su imale suvereno pravo da kuju i štampaju svoj novac, a novčane jedinice su nosile najrazličitija imena, kao na primer bacen, talir, šiling, rapen i brojna druga.
Stranac koji bi tada putovao kroz Švajcarsku morao je, piše dnevnik, sa sobom da nosi više različitih valuta, ili da svaki čas trči u neku mjenjačnicu.
U prvi švajcarski ustav unijeta je odredba u centralizaciji novčanog sistema da bi se okončala dotadašnja zbrka.
Švajcarska se već tada oslanjala na mišljenja stručnjaka, a jedan bankar iz Basela preporučio je francuski model, ocjenjujući da će to zemlji omogućiti bolji pristup svjetskoj privredi. Njegova argumentacija ubijedila je parlament, koji je na današnji dan prije 175 godina donio odluku o uvođenju švajcarskog franka kao prve jedinstvene valute Švajcarske.
Lire, marke, pa i francuski franak na koji se švajcarska valuta oslanjala u međuvremenu su nestale i zamijenio ih je euro, ali je švajcarski franak opstao i, bez obzira na situaciju u svijetu, kurs franka je uz vremensku prognozu jedina konstanta u vijestima javnog radija, piše Aargauer Zeitung.
Ipak i franak u Švajcarskoj polako potiskuju bezgotovinski i digitalni načini plaćanja.